Fudbaleri Radničkog uspešno su odoleli još jednom timu iz vrha srpskog fudbala. Nakon što su odličnim igrama protiv Crvene zvezde, Partizana i Vojvodine oduševili Srbiju i poneli epitet najprijatnijeg iznenađenja proleća, fudbaleri Radničkog uspeli su da odole i ekipi Čukaričkog. Nakon što su „brđani“ pobedili Rad sa 7:0, a fudbaleri Radničkog na konferenciji za medije ukazali na probleme u kojima se niški igrači i klub nalaze, malo ko je očekivao da će igrači Milana Rastavca pružiti tako jak otpor i „ukrasti“ bod sa Čukarice.
Nakon apela fudbalera ubrzo je stadionu uključena struja i omogućeni koliko toliko normalni uslovi za rad. A Građanin.rs želi da podseti grad i državu na pet razloga zbog čega Radnički zaslužuje bolji tretman vodećih struktura.
1. Evropski uspesi Radničkog
Fudbaleri Radničkog jedini su južno od Beograda doveli evropske velikane u svoj grad. “Real sa Nišave” krasi blistava istorija. U nišu je tokom osamdesetih prodefilovao fudbalski krem Evrope. Radnički je tri puta igrao osminafinala Kupa Uefa ( 1980, 1981. i 1983. Godine) U sezoni 1981/2 igrači Radničkog došli su do polu finala UEFA kupa (Redom su padali Napoli, Grashoper, Fejnord, Dandi Junajted) U polufinalu igrači Radničkog nisu uspeli da zabeleže uspeh rezultat u prvom meču bio je 2:1, dok je revanš bio koban po niške fudbalere 1:5.
2. Veliki igrački i trenerski asovi bili su u Radničkom
Radnički se može pohvaliti činjenicom da je proizveo mnoge priznate igrače širom sveta. Dres ovog kluba nosili su istinski asovi, asova je takođe bilo I na klupi. U nastavku pomenućemo samo neke od njih.
Treneri: Abdulah Gegić, Milovan Đorić, Ilija Dimoski, Milan Živadinović, Dragoslav Stepanović I mnogi drugi. Igrači: Dragan Pantelić, Dejan Petković, Dragan Stojković, Dragiša Binić, SIniša Gogić, Ljubiša Rajković, Blagoja Kitanoski. Dejan Rambo Petković kroz svoju karijeru postao je velika fudbalska Zvezda u Brazilu, Dragan Pantelić jedan je od najcenjenijih golmana sveta u svojoj generaciji. Dok je Dragan Stojković kroz karijeru ostavio trag i u reprezentaciji Jugoslavije, a nakon igračke karijere Stojković je u Nagoji počeo da kroji svoj trenerski put.
3. Jer je Niš rasadnik talenata
Bez dileme, Niš je rasadnik talenata. Mnogi od njih nikada nisu zaigrali u ekipi Radničkog. Tome su se u prošlosti isprečile finansije i loše upravljanje klubom. Nosioci igre u timovima Superlige i šire ponikli su u Nišu. Ovo su samo neki od njih. Andrija Živković, Nemanja Radonjić, Uroš Vitas, Lazar Ćirković, Stefan Čupić, Aleksandar Ignjatović, Aleksandar Pešić i Nikola Stojiljković.
4. Navijači
Dvadeset i četvrtog aprila Radnički slavi svoj devedeset i drugi rođendan. Godinama jedan je od najpopularnijih timova u Nišu. Iako ne uvek u zavidnoj finansijskoj situaciji i ne uvek u vrhu srpskog fudbala, Radnički je uvek imao navijače. Nakon ulaska u Super ligu, „meraklije“ su veoma brzo postali ponos, ne samo Niša, već i Srbije kada su se vinuli na treće mesto po poseti na mečevima JSL. U ovoj sezoni Radnički je na „Čairu“ gledalo 32800 gledalaca, što je trenutno dovoljno za četvrto mesto.
5. JER NIŠ ZASLUŽUJE SUPERLIGAŠA
Niš je jedan od najvećih gradova Srbije, sa rekonstruisanim stadionom i publikom željnom dobrog fudbala. Niš Zaslužuje pomoć države i grada, jer se fudbal ne igra samo u Beogradu. Što su niški fudbaleri dokazali u prolećnom delu sezone.
A.Ilić
Foto:Miodrag Misha Ignjatović
6.Radnicki bez D.Bulatovica je propast.