[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Dalibor Marković
Već dugi niz godina poznajem ovog mladog umetnika, pratim njegovu „karijeru“, čak sam i povezan s njim na predavanjima koja držim njegovom razredu. I, od prvog susreta ne mogu a da ne pomenem da sam primećivao „ono nešto drugo“, nešto drugačije od druge dece koja prolaze kroz Muzičku školu godinama i godinama unazad. Prepoznatljiv po svojoj dugoj i kovrdžavoj kosi, uvek je nasmejan, pomalo tih i nenametljiv ali – dovoljno je da sedne za klavir i, „objasni“ kako treba.
Đorđe Radevski, mladi pijanista iz Niša, učenik je III razreda srednje Muzičke škole u Nišu i može se pohvaliti mnogobrojnim nagradama i nastupima kako u Srbiji tako i u inostranstvu.
Sa 6 godina je počeo da svira i kaže da su roditelji ti koji su imali uticaj na njega da upiše muzičku školu jer su primetili njegovu izuzetnu muzikalnost nastupajući kao solista u grupi Naissa, gde je nastupao sa ocem. Tako je i počeo da svira klavir i već sa osam godina uspeo da osvaja svoje prve nagrade na domaćim i inostranim takmičenjima.
„Vrlo rano sam krenuo da se takmičim i mnogo sam uživao u tome. Kasnije sam shvatio i to da je privilegija svirati pred renomiranim umetnicima koji će oceniti to što radim i dati mi korisne savete za napredovanje. Ona su i izazov i potreba . Odmeravate sebe sa drugima, ali i sa samim sobom . Odlazio sam na mnoga takmičenja kako bih imao priliku da i samo da sviram jer, nažalost, u svom gradu nije bilo do sada nijedne prilike za to“.
To je ispravljeno Koncertom posvećenom damama za “njihov dan, 8.mart”, koncertom koji je održan u sali Niškog simfonisjkog orkestra gde je prvi deo koncerta pripao njemu. Na koncertima i solističkim nastupima ističe da su bitne njegove lične ideje o pojedinoj kompoziciji koje čine sviranje zanimljivijim i teraju slušaoca da pažljivo sluša svaku notu i neprestano iščekuje sta je sledeće .
„To je ono što je lično moje dok sviram. Te svoje ideje sprovodim po svaku cenu, makar i ne poslušao profesora! Ideja treba da bude jedinsvena, onakva kakvu niko nikad nije odsvirao. A, mogu reći da me i na takmičenjima prepoznaju po njima“.
A, nagrada ima na pretek! Predamnom je spisak od dvadesetak nagrada što na domaćim što na inostranim takmičenjima. Na pitanje koje bi nagrade izdvojio, Đorđe kaže su mu izuzetno drage nagrade sa takmičenja na kojima su osvajali nagrade pijanisti koji su u svetskom vrhu.
Osim klavira, Đorđe pohađa i ostale predmete u Muzičkoj školi i ističe da je potrebno shvatiti formu, stil i vreme u kome je određeni kompozitor pisao da bi izvođenje bilo dobro. Ovde se postavlja i pitanje usavršavanja ovog mladog umetnika jer, za ovakve talente uvek ima mesta u inostranstvu!
„Voleo bih da studiram u Rusiji, jer volim rusku pijanističku školu. Neizvesno je još uvek gde ću otići. Najveća želja mi je da što više naučim, da imam dobrog profesora i da dosta sviram“, ističe Đorđe.
Pre svega toga, mladi pijanista treba da odmeri snage na Memorijalu Isidor Bajić u Novom Sadu i Internacionalnom takmičenju mladih pijanista Vladimir Krainev u Ukrajini. Đorđe i njegov profesor Slobodan Vulović vredno rade i s pravom očekuju uspeh.
Za kraj, nešto šta me zaintrigiralo. Đorđe citira čuvenog profesora i pijanistu Belu Bartoka rekavši da su takmičenja za konje a ne za ljude.
Ja bih samo dodao da se ipak, samo za dobrim konjima prašina i diže.