Studiranje je, po mišljenju mnogih, najlepši deo života. Tada se sklapaju prijateljstva za sva vremena, tu su i nezaboravna druženja, studentske žurke i naravno usvajaju se određena znanja i stiče se status akademskih građana.
Međutim, uz lepote studiranja idu i troškovi. Pored standardnih, što se tiče ispita i knjiga, studenti koji nisu iz Niša moraju da plaćaju i kiriju za stan, struju, vodu i ostale dažbine. Često roditelji nisu u mogućnosti da sve to finansiraju, pa su studenti prinuđeni i da rade i da studiraju.
Student sam završne godine na Ekonomskom fakultetu u Nišu, s obzirom da nisam odavde, a troškovi su jako visoki uvek sam tražila nešto da radim. Roditelji mi pomažu što se tiče kirije i školarine ali je to veliki izdatak za njih zbog toga ne volim da im tražim novac za izlaske, garederobu, kozmetiku. Dve godine sam radila promocije u supermarketima preko Studentske zadruge, posao je bio lepo plaćen, oduzimao mi je vreme samo vikendom, ali zarada stiže tek za 3-5 meseci, a i posla nema baš svakog vikenda, kaže Anđela.
Ali, iz takvih problema može proizaći i nešto pozitivno. Spoj ljubavi i kreativnosti doveo je do jedne divne ideje dvoje mladih ljudi. Anđela i Miloš, mladi par iz Niša, krenuo je da zarađuje za džeparac na nesvakidašnji način.
Pre godinu dana, slavila sam godišnjicu sa momkom. Tada mi je poklonio kutiju u obliku srca sa našim slikama, u kojoj su bile male čokoladice na čijim omotima su takodje naše slike i poruke koje mi je posvetio. Bila sam oduševljena, jer tako nešto nigde nisam videla. Mislila sam da je naručio preko interneta ali ih je sam napravio. Nekoliko dana kasnije pogledala sam na internetu, naišla sam na nekoliko stranica koje rade čokoladice sa slikom ali niko nije pravio kutiju srce sa slikom. Želela sam da pružim mogućnost i drugim ljudima da nekoga iznenade ovakvim poklonom pa sam napravila stranicu na Facebook-u i mi smo zajedničkim snagama počeli sa radom. Tako je sve krenulo, priča Anđela.
Pored kutija u obliku srca, ovi mladi ljudi izrađuju i kutije u drugim oblicima. Za taj deo posla je zadužen Miloš, koji sve to pravi ručno. Anđela mu pomaže oko čokoladica i dizajnira ih preko kompjuterskih programa.
Kažu da im posao lepo ide, ali da imaju i puno obaveza. Trude se da svakome ispune želju, da naprave poklon baš onakav kakav je kupac zamislio. Govore da im se ponekad dogodi i neka greška, ali se trude da ljudima maksimalno izađu u susret, zamene poklon ili vrate novac.
Nije nam cilj da nekome uzmemo novac već da ljudi budu zadovoljni poklonom a mi da zaradimo od svog rada. Naravno želimo da se ponovo ti ljudi vrate i da naruče opet kod nas, govori Miloš.
On je takođe po struci ekonomista, ali nije mu se pružila prilika da radi u struci. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Nišu, sa visokim prosekom, međutim ni to mu nije pomoglo. Kaže da je konkurisao više puta, ali da su ga retko kada pozvali, jer po njegovim rečima, svi traže nekoga sa iskustvom.
Posla za nas nema u Srbiji, u Nišu naročito. Iz tog razloga smo prinudjeni sami da se snalazimo, ali sam srećan jer radimo nešto lepo i kreativno i ne zavisimo od roditelja. Usput nas i svaka lepa poruka i topla reč zadovoljnih kupaca učini još srećnijim, zaključuje Miloš.
D.Vasić