Posle „epskih“ izbora dobili smo vlast „ja tebi – ti meni“

Saga o formiranju „vlasti“ u Nišu konačno je privedena kraju. Grad, ma kako to u ovoj situaciji čudno zvučalo kad se pomene naš Niš, treći po veličini u Republici, Grad koji ima treću najveću opštinu u Srbiji, a prvu najveću opštinu van Beograda – Medijanu, Grad koji sam kao izborna jedinica donosi više od 6% glasova od ukupnog broja glasača upisanih u birački spisak republike, Grad koji, itd. Još je bezbroj paralela koje možemo da povučemo da bismo dokazali kako je Niš „veliki“, kako je Niš važan faktor u svakom pogledu u Srbiji. Avaj, činjenice da je Niš grad sa najvećim procentom nezaposlenih među većim gradovima u Srbiji, grad gde su primanja daleko ispod proseka u Republici, grad gde je iseljavanje mladih i školovanih ljudi procentualno najveće, poništavaju sve ovo gore navedeno o njegovoj veličini. Zašto ovoliko naširoko i detaljno o Nišu i kakve to ima veze sa formiranjem vlasti nakon izbora?

Niš je grad koji je poslednji dobio lokalnu upravu i grad koji je poslednji formirao političke organe upravljanja. Kalkulisanje, prekomponovanje, mešetarenje, neprincipijelno trgovanje mandatima, preletanje, ja tebi-ti meni i ostali marifetluci, na koje nisu imuni ni u drugim gradovima i opštinama, ali metode kojima se decenijama koriste političari u Nišu, više od 90% posto istih i iz istih stranaka, daleko su zašle u treći mesec nakon završenih, epskih, izbora, ponavljanih 5 (pet) puta u Nišu. Zakonski rok za formiranje skupština i imenovanje predsednika skupština i verifikovanje mandata i u Gradu i u GO Medijana, ispoštovani su u minut do dvanaest, dan-dva pre isteka zakonskog roka i mogućnosti za uvođenje prinudne uprave. Šta sve ovo govori o vlasti koja je napokon formirana i učesnicima u njoj?

Prvo, sve ono po čemu je Niš poslednji ili prvi u negativnom kontekstu, je plod „rada“ poslednjih nekoliko garnitura na vlasti, pojedinaca i stranaka koje su ga vodile. Totalno devastriranje, urušavanje i ponižavanje grada, u svim segmentima, ekonomskom, društveno socijalnom, kulturnom, sportskom, može da se pripiše samo njima – raznim politikantima sa kupljenim diplomama i isključivo stranačkim biografijama. Nakaradna i „frankenštajnska“, crno-crvena koalicija, koja je ponovo došla na vlast, suština je problema ovoga grada. Način na koji je formirana, od kojih sve stranaka, pokreta i grupa građana je sastavljena, toliko je nakaradan i degutantan da izaziva gorčinu u ustima i mučninu u želudcu dok o ovome razmišljamo. Ova koalicija predstavlja oličenje kontinuiteta najrazličitijih vlasti u Gradu, počev od onih ranih nacionalističkih, Slobinih iz devedesetih, preko vlasti koja je učinila najpoznatiju i najbolje isplaniranu pljačku izbora u istoriji demokratije u Srba i koja i u ovoj koaliciji čini okosnicu vlasti.

Predvodnik vlasti u Nišu je SNS. Šta reći o njemu kao vodećoj snazi kaolicje na vlasti, a ne zaplakati. To je stranka koja već nekoliko godina unazad vrši vlast u Gradu, sa više ili manje koalicionih partnera, sa više ili manje osvojenih glasova na prethodnim izborima, ali definitivno sa najmanje osvojenih glasova na ovim izborima. To je stranka koja je nekoliko meseci pred izbore dobila postavljenog koordinatora, prinudnog upravitelja, gradskog odbora, zbog nepremostivih razlika i sukoba u njemu i zbog struja koje su toliko udaljene jedna od druge da su dovele do cepanja stranke. To je stranka u kojoj taj prinudni upravitelj ne kontroliše dešavanja u stranci i nema uticaj na sastavljanje predizborne liste stranke, stranke kojoj prvi na listi za lokalne izbore bude gradonačelnik koji nije uspeo da obezbedi ni podršku većnika grada za upravljanje gradom ni iz svoje stranke, a kamoli iz koalicionih redova, čovek koji je po svim parametrima jedan od najgorih gradonačelnika Niša ikada, stranka koja je od kraja izbora imala minimum četiri kandidata za gradonačelnika. Kako koji „glavešina“ SNS-a iz Beograda (ili Kruševca, svejedno)dođe, ispliva neki novi, bolji, pametniji i zaslužniji „kandidat“ za gradonačelnika. Stranka na čijoj su listi za lokalne izbore ostali mahom svi oni koji su i bili na vlasti do sada, oni koji su krali struju za svoje kuće, oni koji su isprozivani za mahanje falš diplomama, oni koji su preleteli iz mnogih drugih nazovi stranaka, oni koji su otvoreno pretili novinarima. Na toj listi su se nalazili, kandidati za odbornike podeljeni izmedju ljudi sa „uticajem“ u stranci, gradonačelnika, predsednika opštine, poverenika, direktora, samoproklamovanog najjačeg većnika.

Dalekosežnim, umnim, posvećenim, studioznim razmišljanjem i sveobuhvatnom i stručnom analizom, uz izvesne „sugestije“ iz Beograda, sa Predsedništva stranke i lobiranjem u istoj, dođoše do zaključka, da je najbolji među njima i prvi među jednakima, najboljim stručnjacima u njihovim redovima, kandidat za Gradonačelnika kojeg su predložili!

Kad počnemo priču o drugom koalicionom partneru, SRS, moramo da napomenemo da su i jedni i drugi, i SNS i SRS, jedno te isto.
Jedna od najinteresantnijh pojava na ovim izborima jeste niški SPS. Stranka koja je žarila i palila ovim prostorima, od uvođenja parlamentarizma do danas, svela se na petparačku priću, prepunu poniženja i halapljivosti zarad zadovoljavanja najnižih potreba svoja dva najjača člana u ovom momentu. Statusi i zvanja njih dvojice, doktori profesori,njihove pozicije na društvenoj lestvici i doskorašnja zvanja i imenovanja u političkom životu, kako Grada tako i Republike, trebale su da budu dobra osnova za njihovo pregovaranje i njihovu poziciju nakon ovih izbora.
Međutim, sramotna partijska poslušnost, odsustvo sopstvenog stava i mišljenja i neko slepo čekanje signala iz Beograda, dovelo ih je u poziciju da se zadovolje mrvicama vlasti bačenim pred njihove noge i ponižavajući stav prilikom pregovora. Navikli na blagodeti prethodnih režima i vlasti, zadovoljavaju se nevažnim mestima, skrajnuti i bez ikakve moći odlučivanja. Možda im je plaćena funkcija, kancelarija i sekretarica dovoljna da zadovolje svoju sujetu?

O ostalm učesnicima u koaliciji i vlasti, ne treba, zaista ni trošiti reči. Neke „prebegle“ liste iz SNS-a, koje su se svele na običnu prevaru glasača,na čijem čelu su ljudi koji nikada nisu ni istupili iz redova napednjaka, došle su do toga da dobiju mesta zamenika zamenika i da idu po Skupštini i mole za još jednog člana da bi osnovali poslaničku grupu i dobili zvanje tehničkog sekretara i kancelariju u zgradi Skupštine Grada.

Stranka koja je kao stranka nacionalne manjine Rusa na osnovu manjinskog cenzusa dobila mesto u Skupštini, bila je trojanski konj još pre izbora i o njima nemam čak ni formiran stav. Interesantno bi bilo pobrojati koliko ima pripadnika Ruske nacionalne manjine u Nišu i videti na osnovu čega su oni uopšte i dobili „manjinsku“listu. Klasični manipulatori, rekao bih.

Opozicija u Gradu i Medijani. Ali to je posebna tema koju treba obraditi. Teško je u istom tekstu pomenuti veliku Dversku preletačicu koja je kumila i molila da glasamo jedinstveno, cela opozicija, na ponovljenim izborima za Republiku, da nekako namaknu cenzus, a koja na kraju završi u Palminom zagrljaju, ili „pouzdane“ koalicione partnere DS-a, Rusine i neke Tadićeve legende, koje dok pregovaraju sa ostatkom opozicije o eventualnom formiranju lokalne vlasti, za svaki slučaj dogovore da tajnim glasanjem za organe vlasti u Skupštini Grada pribave sebi neki sitni ćar u vidu povećanja primanja u javnom preduzeću ili dogovorom za poziciju svoje supruge. Treba ih posebno apsolvirati, ali drugom prilikom. I ovo do sad rečeno je mnogo i teško podnošljivo. Najviše za želudac…