Novi model Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji smo prosledili Ministarstvu pravde i poslanicima, ne predviđa mogućnost kumulacije funkcija. Funkcioneri će moći da obavljaju samo jednu javnu funkciju izuzev ukoliko ih zakon ne obavezuje na vršenje više javnih funkcija, najavila je Verka Atanacković, načelnica Odeljenja za rešavanje sukoba interesa u Agenciji za borbu protiv korupcije, na javnoj debati u Nišu na kojoj su predstavljeni rezultati projekta „Gradovi protiv kumulacije funkcija“.
Projekat su realizovali beogradska nevladina organizacija Biro za društvena istraživanja i Lokalni antikorupcijski forum Niš, kao samostalno i nezavisno gradsko telo, uz finansijsku podršku Agencije za borbu protiv korupcije. U okviru projekta mereni su broj, vrsta i posledice javnih i drugih funkcija, poslova, ovlašćenja, prihoda, imovine i moći nosilaca javnih funkcija. Urađeni su elektronski registar sa ovakvim podacima, kao i studija u kojoj su analizirani rezultati i preporučene mere za suzbijanje „gomilanja“ funkcija. Advokat je pokrenuo postupke protiv funkcionera koji su se zbog kumulacije funkcija našli u sukobu interesa. Rezultati, registar i studija biće dostavljeni i drugim gradovima i opštinama u Srbiji.
Agenciji za borbu protiv korupcije prošle godine stiglo je 200 zahteva za davanje saglasnosti za obavljanje više funkcija, a u 126 slučajeva data je takva saglasnost. Funkcioneri koji nisu zatražili saglasnost za obavljanje više funkcija uglavnom su objašnjavali da nisu znali za takvu zakonsku obavezu ili da ih na to nisu upozorili nadležne gradske službe. Veoma je neozbiljno da funkcioner kaže da ne zna šta piše u Zakonu o Agenciji koji se primenjuje već pet godina – rekla je Atanacković na javnoj debati.
U okviru ovog projekta upitnici sa pitanjima o kumulaciji moći poslati su na adrese oko 530 funkcionera u Nišu. Na upitnike je odgovorilo njih 204, što je nešto manje od 38,5 odsto. Ipak, samo 87 funkcionera, što je tek nešto više od 16 odsto, popunilo je upitnik i potpisalo štampanu saglasnost da podaci koje su dali mogu biti obrađivani i javno objavljeni. Prema tumačenju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, samo njihovi podaci i mogli su se obraditi i javno objaviti.
Ovakav Zakon o zaštiti podataka o ličnosti treba menjati jer ozbiljno otežava borbu protiv korupcije, pošto kroz preteranu zaštitu „privatnosti“ funkcionera onemogućava identifikaciju generatora korupcije. Takođe, ovakva zakonska rešenja dovode u pitanje i mogućnost bilo kakvog istraživanja, čak i na elementarnom nivou, zbog čega bi čitava sociološka zajednica trebalo da insistira na njegovim izmenama. Recimo, prema tumačenju Poverenika, podaci koje su nam funkcioneri dostavili popunjavanjem upitnika, ali potom nisu svojeručno potpisali štampanu saglasnost, pošto ovaj zakon pored ostalog – ne poznaje internet, nisu mogli biti obrađivani čak ni depersonalizovano, statistički i sociološki – kaže Zoran Gavrilović, direktor programa BIRODI-ja za borbu protiv korupcije.
Od 87 funkcionera koji su dali štampanu saglasnost za obradu podataka, 76 obavlja jednu javnu funkciju (87,35 odsto), dok njih 11 ima više javnih funkcija, a najviše četiri. Nešto više od osam odsto funkcionera navelo je da uz javnu funkciju obavlja i neki drugi posao. Dva funkcionera su „priznala“ da uz javne funkcije rade još po dva posla, odnosno da su zaposleni na dva radna mesta na kojima ostvaruju prihode. Najveći broj funkcionera, međutim, nije odgovorio na pitanja o broju plaćenih poslova koje obavljaju.
Prema podacima iz njihovih upitnika, prosečna plata funkcionera u Nišu je 70.794,60 dinara. Najvećem broju ispitanika imovina se tokom aktuelnog mandata „blago uvećala“, ali se tokom svih dosadašnjih mandata – „smanjila“.
Funkcioneri najčešće imaju sedmi stepen stručne spreme (64,5 odsto ispitanih). Najviše njih (33 odsto) završilo je fakultete društvenih nauka, pre svega pravo i ekonomiju, a zatim tehničke nauke (18,7 odsto). Nije zanemarljiv ni broj lekara u politici – medicinske nauke završilo je skoro deset odsto funkcionera. Polovina funkcionera rođena je u Nišu, još 23,6 odsto njih na jugu Srbije, dok skoro sedam odsto dolazi sa Kosova i Metohije.
Skoro polovina ovih ispitanika odbila je da odgovori da li je u rukovodećim organima političke stranke na lokalnom ili republičkom nivou. Od onih koji su odgovorili nešto više od 11 odsto jeste ili je bar bilo u rukovodstvima stranaka na lokalnom, a oko deset odsto u rukovodstvima stranaka na republičkom nivou.
Izvor: LAF, Danas
Niko nije kažnjen zbog nameštanja konkursa za radno mesto internog finansijskog kontrolora u Agenciji za borbu protiv korupcije o kome je ne baš tačno i ublaženo pisala, pistaljka.rs. Iako je državni organ koji treba da suzbija korupciju ona se koruptivno ponaša. Novom sistematizacijom radnih mesta pokušano je zataškavanje ovog skandala. Administrativni odbor Skupštine trebalo je da se pozabavi ovim slučajem, a ne da odobrava promenu sistematizacije radnih mesta i zapošljavanje lica po ugovoru na osnovu diskrecione odluke direktora. Konkretna postupanja ovog organa opstruišu napore časnih pojedinaca da se odupru i prijave korupciju. Za ovakvo stanje odgovorni su uprava i zaposleni,a posledica je načina na koji su se uposlili. Popuna ovog organa od samog njegovog nastanka do danas vršena je suprotno propisima. Agenciju u ovom sastavu treba ukinuti, novim zakonom ustanoviti organ koji bi imao kredibilitet i dao rezultate u borbi protiv korupcije.
kontakt: integritet@europe.com
MOREEEE , ONI BI TREBALI NAMA DA PLATE A NE DA PRIMAJU TOLIKE PLATE A DA DŽABOLEBARE ! ALI , KADA NEMAJU OBRAZ…