Sve intenzivnije priče o još jednoj, ko zna kojojo po redu rekonstrukciji Vlade, govore o najmanje dve stvari. Prva stvar je, da se agonija države Srbije i mrcvarenje njenih građana ubrzava. Druga stvar je da ova Vlada, bez obzira kolika većina iza nje stoji, neće još dugo trajati.
Tačno je da je Vlada u potpunosti posvećena evropskom putu kako tvrdi njen premijer, tačno je i da Vlada ispunjava sve obaveze u procesu pridruživanja EU, tačno je i da Vlada ne pita za cenu svoje evropske iluzije, ali je tačno i to da ni jedna iluzija nije večna. Kada napokon stigne otrežnjenje, prvo nestaje iluzija a potom i njeni nosioci. Vlada se ponaša kao da je opozicija sama sebi a to ponašanje najbolje se može opisati sloganom koji se viđa na našim fudbalskim stadionima: »Student nije zapalio žito»
Vladin slogan je: Mi nismo ništa krivi, sve su upropastili oni pre nas a krivi su i ovi što nas napadaju jer od njih ne možemo da radimo. «Najveći uspeh» Vlade, predstavlja povremeno prisustvo šefa delegacije EU Majkla Devenporta na njenim sednicama, kao i činjenica da joj je glavni savetnik po zlu poznati Toni Bler. Ako se samo površno pogledaju stvarni rezultati Vlade, onda se navodnici koji se odnose na najveći uspeh slobodno mogu izostaviti.
Pomenuti Devenport je pre nekoliko dana jasno saopštio srpskoj javnosti da Ustav države Srbije mora da se menja i tako pokazao ko je stvarni premijer. Što se tiče Tonija Blera, on je čovek koga ni u rođenoj zemlji niko ne ceni, ali u ovoj Vladi prestavlja neosporni autoritet, od čijih «mudrih saveta» zavisi sudbina države i naroda. Sigurno je da dok smo na evropskom putu, o osvemu će odlučivati Majkl Devenport, Toni Bler ili neki drugi zapadni prokuratori a Srbija će i dalje biti klasična kolonija.
Ova vlada zasnovana je na sopstvenom neznanju a građane drži u pokornosti, medijskim manipulacijama, komunalnim dugovima i platom koja je primerena robovima. U Vladi sedi grabežljiva elita koja prosperitet društva podređuje svojim uskogrudim ciljevima. Naš BDP , je na nivou od 40% BDP-a u odnosu na vreme od pre četvrt veka, dok je zaduživanje veće nego ikada u istoriji Srbije. Istorija još nije zabeležila ozdravljenje ekonomije putem kolektivnog kažnjavanja svog stanovništva kroz smanjivanja plata i penzija. Naši slavni preci sigurno se nisu borili za ovakvu Srbiju.
Iako će u narednom periodu glavna medijska pažnja biti usmerena na još jednu rekonstrukciju Vlade, glavno pitanje nije u tome šta će biti sa rekonstrukcijom, glavno pitanje je, šta će biti sa Srbijom. Ova Vlada je potrošila svoj glavni kapital, manipulisanje narodom. Zato je totalna propast Srbije pod Vučićevim režimom, samo pitanje vremena.
Ali ipak ne treba očajavati, Srbija je jedna velika tajna kako reče jedna naša pesnikinja. Srbija ima još pametnih, poštenih i hrabrih ljudi. Vojislav Šešelj je opet sa nama. Ništa nije izgubljeno, dok nije izgubljeno sve! (K. Malaparte).