Rusko-srpski čas o Svetom ruskom knezu Vladimiru

Završen je novi rusko-srpski međunarodni čas iz istorije, u kome su učestvovali učenici iz ruskih i srpskih škola – članovi Rusko-srpskog kluba u centru za dodatno obrazovanje „Voshoždenie“ („Uspon“) u gradu Šuja Ivanovskoj oblasti (Rusija) i osnovne škole „Bubanjski heroji“ u Nišu. Tema ovog video časa bila je „Veliki ruski knez Sveti Vladimir“ .


Organizatori ovog mećunarodnog časa bili su, ruski i srpski nastavnici – Đorđe Bojanić (OŠ „Bubanjski heroji“, Niš) i Aleksandar Muravjov Nikolajevič (Centar „Voshoždenie“ , Šuja).

Kao cilj stavili smo obostrano upoznavanje učenika širom Srbije i Rusije sa ovom temom, sa istorijom dva bratska pravoslavna naroda i sa rusko-srpskim odnosima, kroz video snimak koji može da se pogleda preko jutjuba, a sve to uz saglasnost roditelja učenika iz Rusije i Srbije koji su učestvovali na zajedničkom video času, kaže Đorđe Bojanić.

Naši učenici su izneli u svom predstavljanju da je temelj ruskog pravoslavnog identiteta, postavio sveti knez Vladimir koji je danas zvezda vodilja današnjim Rusima, pravdi i čovečnosti pre svega. To je ono što Ruse razlikuje među globalnim svetskim silama danas i što privlači druge narode ka njoj. Kao što je i sveti Vladimir privlačio svojom ličnošću Ruse okupivši ih u jednu državu. Kaže Đorđe Bojanić.

 

Veliki doprinos je dao i veroučitelj OŠ „Bubanjski heroji“, đakon Dejan Jovanović koji je sastavio animirani crtani film o činu krštenja ruskog naroda, kaže Đorđe Bojanić.

Učenici iz Šuje prikazali su scenu uništenja idola i pobedu Pravoslavlja i Svete Crkve.

Učesnicima časa obratili su se naučnici univerziteta u gradu Ivanovo (Rusija) Aleksandar Ipatov i profesor u Institutu za razvoj obrazovanja u gradu Ivanovo (Rusija) Aleksandar Kalinin.

A. Ipatov je rekao:

Knez Vladimir posveti veliku brigu i knjižnom obrazovanju: on naredi da se njegovi sinovi i mnoštvo bojarske dece uče grčkom pismu, a i za rusko pismo odredi im iskusne učitelje. Pored toga on naredi da se u školu uzimaju i deca prostih roditelja.Želeći da svetlošću svete vere prosveti ne samo Kijev nego i svu državu svoju, knez Vladimir posla po svim gradovima ruskim da se krsti narod. I živeše Vladimir bogougodno i pravedno, izmenivši svoje drevne ne zna božačke običaje.

Profesor A. Kalinin je naglasio:

U XVII i XVIII veku Srbi teže da budu pod zaštitom ruske države i pomažu joj u nastojanjima da se Balkan oslobodi od turske vladavine. Sredinom XVII veka na Kazanjsku katedru je postavljen Mitropolit Simon, saradnik Pećkog Patrijarha – Mučenika Gavrila, iskrenog prijatelja Rusije. Kako je Simon stigao u Rusiju kao arhijerej, tako su najverovatnije zajedno s njim stigli i srpski monasi. U XVIII veku mnogi južnoslovenski iseljenici su služili u ruskoj armiji kao oficiri, a Srbi su bili i među pukovskim sveštenicima i flotskim jeromonasima Duhovni podvizi srpskih monaha u ruskim manastirima i ruskih monaha u srpskim ispunili su u najvišem smislu ideju o slovenskoj duhovnoj povezanosti.

U okviru ovog centra se realizuje projekat „Obrazovna saradnja pravoslavnih naroda Rusije i Srbije“. Na časovima đaci uče tradiciju i kulturu Srbije. Aleksandar Nikolajevič Muravjov im priča šta u životu Srba predstavlja krsna slava, kako Srbi slave Božić i koji manastiri postoje u različitim delovima Srbije. U ovom projektu učestvuju više škola iz Rusije, kaže Đorđe Bojanić.

Kroz ruski obrazovni projekat mi smo pored teme o ruskom knezu Vladimiru ove školske 2016/17 godine obradili i temu: „Sveti Sava kao prosvetitelj Srpski i njegov uticaj u Rusiji“. A školske 2015/16 godine obraćene su teme: „Car Nikolaj II i rusko-srpski odnosi početkom 20. veka“ i „Ruska emigracija u Srbiji“. Svi ovi časovi mogu da se naću na jutjubu, cilj nam je bio da iz ovih video časova i oni koji gledaju nešto nauče o ovim temama, kaže Đorđe Bojanić.

Za sledeću školsku godinu planiraju se nove teme. Kroz ovu Rusko-srpsku saradnju vidimo da istorija nema granica, pogotovo između Rusije i Srbije.

Đ.Bojanić
prof. istorije u OŠ „Bubanjski heroji“, Niš

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

© 2022 GRAĐANIN - Gradjanin.rs je upisan u Registar medija Republike Srbije pod rednim brojem: IN000266