Javna preduzeća, stanari zgrada, birokratija… To otprilike ovako izgleda.
Zvono je prekinulo ugodnu popodnevnu dremku. Navro neko ko smrt na babu. Otvorim vrata, kad tamo izvesni mladi gospodin, sa ukusom odeven, poslovna elegancija…
- Dobar dan gospodine, vi ste upravnik?
- Na moju veliku žalost, taj sam, izvolite – odgovorih.
- Znate, ja sam direktor novog javnog preduzeća, koje objedinjuje preduzeća kojih se sećate pod imenima, Nišstan, Gradska toplana, Parking servis i slično.
- Oooo, pa zar vas nije pojela crna rupa, izgubio vam se svaki trag, kruže priče da ste se dokopali paralelnog univerzuma.
- Gospodine, nema potrebe za sarkastičnim komentarima, očigledno ste prespavali velike promene, imate li par minuta da posjasnim?
- Svakako, kafa, može?
- Ne hvala, samo čaša vode. Dakle ovako, izvršili smo inspekciju u vašoj zgradi, kao što znate ona je jako stara, ali iznenađujuće ne zahteva mnogo ulaganja.
- Prijatelju, ako nećeš da se svađamo ne pominji mi ulaganja. Zakon je omogućio da stambene zajednice podižu kredite, ali ni jedna jedina banka ih ne daje, poruke koje šaljem nadležnima završavaju verovatno u 1873. godini. Ej bre, Nišstan, dve godine ispituje oluke i vodu u podrumu. Tako familijo, ne pominji mi ulaganja da ne proveravaš da li sam u podrumu. Odziv i zainteresovanost stanara da ne pominjem…
- Gospodine, kažem vam, prespavali ste velike promene. Dakle ulaganja, ovde vam je procenjena vrednost dovođenja zgrade u inspekcijski ispravno stanje, skupa sa projektima svih instalacija, koje naravno nemate.
- Tačno familijo.
- A šta ja sada da radim?
- Pa ništa potpišete ugovor, a mi za četri godine sredimo zgradu tip-top, dobijete i pasoš energetske efikasnosti, A klasa, pa toplotne pumpe, pa zeleni krov, i solarna farma. I to sve na rate, u zavisnosti od platežne sposobnosti. Ukoliko vaše komšije pripadaju malo imućnijem delu naših sugrađana, možete im izložiti kako mogu da kupe naše obveznice, znate, prinosi su mnogo veći od štednje, ili ne daj Bože kupovine neke suvišne nekretnine.
- Rođo, ti si rešio da ili ti mene nosiš na duši, ili ja tebe, koga bre ti za…? Pa ko će bre da kupi obveznice dinosaurus preduzeća, gde se ujutru uz čašicu pomole, da ih ne pozovu više od par klijenata, jer zbog zabrane zapošljavanja imaju 1,5 terenca i 7,8 administrativca, pa ništa ne stižu, i mož im neko skapa u liftu.
- Pa vi ne znate, mi smo sada najveća kompanija na Balkanu, transformisali smo sitem grejanja, sami proizvodimo miskantus, a viškove izvozimo, takođe ko ima zaraslu imovinu koju želi privesti nameni, može od nas iznajmiti svu potrebnu opremu, i nama kasnije prodati drvenu sečku, na taj program smo izrazito ponosni. Verovali ili ne, treći smo pojedinačni proizvođač bicikli u svetu, a sve je počelo kada su stranci videli naše bicikle za iznajmljivanje, provučeš ličnu ili pasoš, i teraj… četvorogodišnja proizvodnja prodata je već. Imamo i projekat Koritnjak-ofgrid oaza, gde se traži krevet više, stoga jako je pametno uložiti u našu kompaniju. I pametno i humano, u našim odmaralištima na prelepim lokacijama, čitav mesec su svi kapacitet izdati isključivo osetljivim kategorijama stanovništva, a pre svega deci čiji roditelji ne mogu priuštiti odmor.
- Rođo, da ti dođeš neki drugi dan, a ja ću to sve izložiti na sednici, pa da vidimo…
Nema problema, izvinite na uznemiravanju. Prelistajte ponude, mislim da su veoma povoljne. Imajte na umu da izvođenjem ovih radova, povećavate cenu svog kvadrata, a potražnja je ogromna, broj novih sugrađana meri se desetinama hiljada. Veliki univerzitetski grad, a zagađenje ko na Alpima. Da ne govorimo o uslovima za odgoj dece. U svim vrtićima školama i studentskim menzama, služi se isključivo organska hrana. Javni prevoz koji je takođe deo naše kompanije, besplatan je i svaka linija prolazi pored eko-tržnica, gde dolazi isključivo hrana iz najbliže okoline, i to ne starija od 48 sati. Imamo u planu i razvojnu banku – ispriča on, a ja gledam da izmičemo do vrata.
Slobodna ilustracija: Birokratija i druge agonije
- Dođosmo do lifta, i u trenutku kad sam pomsilio kako mi je ovaj lik previše sumnjiv, a i čitav razgovor, otvaraju se vrata od lifta, proviruje ona glumica iz reklame za neku banku i pita:
- Efikasna javna preduzeća, može??
- Opet zvono, navalio neko ko baba na prženo. Izgleda da sam sanjao..
- Otvaram vrata, kad ono komšija sa drugog.
- Upravniče pomagaj, pukla cev, će poginemo u vodu, daj da zatvorimo vertikalu, doš’o mi majstor.
- A, pa nemamo mi vertikalu, mora cela zgrada da se isključi, biće psovanja… Ček samo da obujem ribarske čizme, ne gadi mi se voda i memla, ali mi čovečije ribice malo ljigave… Dve godine se jurim sa Nišstan-om za te oluke i tu vodu…
- Kad reče Nišstan i psovanje, eno žena zaglavljena u liftu, viče i psuje, de pozovi ih da je odglave…
Ime i prezime upravnika zgrade poznate redakciji