Kolumbijski basista i kompozitor Juan Garcia Herreros, poznat i pod svojim scenskim imenom Snow Owl (snežna sova) nastupiće sasvojim bendom na predstojećem Nišville jazz festivalu u petak 14. avgusta. Hereros u čije reference ulazi i nominacija za Latin Grammy, sarađivao je tokom karijere sa mnogim džez, pop i latino zvezdama među kojima su mnogi dobitbici Grammy nagrada i Oskara: Al Jarreau, Elton John, Christina Aguilera, David Newman, Lalo Schifrin, Antonio Sanchez, Jojo Mayer, Randy Newman, Terri Lyne Carrington, James Spaulding, Lew Soloff, Mark Whitfield, Mamadou Diabate…
Juan Garcia Herros koji svira šestožičani bas, odnosno, kontrabas gitaru (standardni gitarski štim niži za oktavu) rođen je u glavnom gradu Kolumbije – Bogoti. Kada mu je bilo 9 gdina sa roditeljima se seli u prvo u New York gde počinje da uči flautu, a po preseljenju na Floridu počinje njegovo interesovanje za bas gitaru, a u srednjoj školi pohađa časove džez teorije. S obzirom da njegova porodica nije mogla da mu plaća privatne časove – bas gitaru uči samostalno, a profesor muzike koji je vodio i srednjoškolski orkestar, primetivši veliki talenat, ohrabruje Hererosa da, kada mu je bilo 16 godina, poče da uči i kontrabas i priključi se školskom simfonijskom orkestru. Posvećenost e veoma brzo isplatila jer je već godinu dana kasnije položio audiciju i postao član profesionalnog Tampa Bay Simfonijskog orkestra. Na takmičenju u New Orleansu dobio je stipendiju čuvene Berklee College of Music,a po diplomiranju, kada mu je bila 21 godina, vratio se u New York i započeo profesionalnu karijeru.
Okružen raznolikošću muzičkih stilova, uspvao je veoma brzo da svoje sposobnosti prilagodi različitim muzičkim idiomima: od džeza preko popa, fanka, salse, raznih rok stilova (uklkjučujući i hevy metal!), pa do klasične i avangardne muzike – ali bez ugrožavanja sopstvenog muzičkog integriteta i origanlog zvuka. Poslednjih deset godina njegova “baza” je u Beču, ali i dalje veoma često nastupa i snima u Americi, gde je prošle godine bio nominavan za Latin Grammy nagradu u kategoriji najboljih albuma (za ostvarenje “Normas”), kao prvi Kolumbijac, ali i prvi bas gitarista kojem je to ikada pošlo za rukom. Na tom albumu Herreros je krenuo od naziva džez standarda (Norma na španskom znači – standard) i preveo ih na španski, pa je tako, na primer, Koltrejnova jednostavna bluz tema “Mr. P.C.” (“prekrštena” u “Senor C.P.”) sada kompleksna poliritmička kompozicija u 5/4. Kako sam kaže, svako od džezera u jednom trenutku svoje karijere treba da snimi album sa standardima. “Ja sam to učinio na svoj način, odnosno, napisao kompozicije po sopstvenom osećaju kako standardi treba da izgledaju danas u 21. veku”. Rečju: afrički bubnjevi, latino ostinato figure, vatrene melodije, nepravilni balkanski ritmovi i “vrišteće” gitare – sve na jednom mestu uz zarepašćujuću kompaktnost izraza.
Dobitnik je i mnogih evropskih džez priznanja, a nastupao je na koncertnim podijumima i festivalima u Evropi, Americi i Aziji. Njegovi albumu se redovno nalaze na listama prestižnih magazina i radio stanica sa obe strane Atlantika. Osim kao izvođač, Herreros je aktivan i kao pedagog – između ostalog, držao je master klasove i na Bečkoj muzičkoj akademiji, Moskovskom konzervatorijumu, kao i na Berklee jazz akademiji koju je i sam pohađao. Pre šest godina je pozvan da predaje bas gitaru na Džez institutu u Gracu. Boravak u Nišu iskoristiće i za susret sa mladim muzičarima na tradicionalnom Nišville workhsopu.
Poznati evropski džez kritičar Alfred Krondraf rekao je u jednoj recenziji: „Ako postoji naslednik Jaco Pastoriusa – onda je to Juan Garcia Herreros“.