Srbija ima 3.000 „jada“ – fali nam samo političarijada

Niko nema što Srbin imade, ali niko i ne zna što Srbin znade. Po pravilu sin nastavlja gde otac stade… Ovako započinjem svoj prvi scenario za tri hiljade prvu manifestaciju u naroda srpskoga i svih ostalih bratskih naroda i narodnosti. Verovali ili ne, ali je zvaničan i provereni podatak da se u Srbiji godišnje održava tačno tri hiljade manifestacija, koje se na ovaj ili onaj način u nekoj meri finansiraju iz budžeta.

Neveroavatno je, takođe, da se još niko nije dosetio za „ijadu“ koja mora da bude apsolutno prva , vrhovna, najmasovnija i najpopularnija, jer se objektivno zasniva na našem najbogatijem resursu – političarima…

Rezonujem ovako: ako je genijalni Vanja Bulić napisao scenario za niške „Filmske susrete“ i to one visokoumne rečenice samo sa imenima glumaca i filmova i to naplatio „samo“ 60.000 dinara, računam da ću za ovakav IJADA-pronalazak i scenario zaraditi bar neku hiljadu – evrića…

S „mudijadom“ postajemo zemlja hleba i igara

Nekako se u kratkom razmaku završiše niški „Filmski susreti“ i leskovačka „Roštiljijada“, pa odmah potom Nišlije otkazaše tradicionalnu „Buregdžijadu“. Niška banja ima „Pihtijadu“, Svrljig „Belmužijadu“, prestonica ima ponajviše manifestacija, a jednu bi mogao da nazove „Pivijada“, pa širom naše lepe zemlje ima i mnogo drugih „ijada“ – „Kupusijada“, „Kobasicijada“, „Slaninijada“, a pravi biser beležimo u srcu Šumadije u selu Lipovac kod Despotovca – čisto srpki rečeno – „Mudijada“! O ovoj zadnjoj smo nedavno gledali TV reportaže sa ovim originalnim nazivom, gde su beli bubrezi domaćih životinja reklamirani kao svojevsrstan srpski afrodizijak, što su imali zadovoljstvo da gledaju i da hvataju zazubice i narodi širom Evrope.

Dakle ,. Zaključak prvi nedvosmislen živimo u zemlji hleba i igara, u zemlji izobilja, gde se na svakom mestu u svako vreme igra, jede, zabavlja i veseli. Hvala Bogu da je tako – to se zove sreća!

Na „Vučijadi“ se i Bulatović izvanjavao kafedžijama, iako to nije istina

U našem društvu je nesporno najbrojnija, najmasovnija, najcenjenija, najpopulacija samim tim i najisplativija – POLITIČKA INTELEKTUALNO-TAJKUNSKA ELITA… Šta će nam veći razlog za sećanje na nekadašnji svemoćni „POLITBIRO“. Osavremenimo to sada kao „POLITIJADA“ Onu gore državnu, vrhunsku nazvaćemo, recimo, „VUČIJADA“i razumljivo: činiće je skup onih najkruipnijih zverki, vukova baš, odabranih jakih iz svih krajeva zemlje, pravih mudonja – što bi jasno srpski rekli oni čuveni organizatori još čuvenije šumadijske „Mudijade“. Na čelu „Vučijade“ onaj prvi i pravi predvodnik čopora kome se svi potčinjavaju. Vidim da su zaboravili na demokratiju, pa i ja u tom, stilu koncipiram scenario…

Eto, recimo na panel diskusiji sa predstavnicima Nordijske poslovne alijanse pre neki dan u Beogradu. Sedi, na primer, ON – vuk predvodnik, a okolo pored i ispred njega ostali.

Evo, da vam pojasnim o čemu pričam. U Nišu su skoro ugostitelji štrajkovali, jer su im radnje pozatvarali poreski inspektori, a gradonačelnik im se posle izvinjavao. Je li tako, gradonačelniče? – premijer sada usmerava pažnju na novu aktuelnu temu, a svi se sada okreću na levu stranu skupa, preko puta premijera.

Preko puta, iz publike, prisustvovao je lično i sam gradonačelnik Niša, Darko Bulatović, pa ga je Vučić pred svima javno „izribao“.

On ih primi, izvinjava im se. Onda im se svi mediji izvinjavaju što smo im tražili fiskalne račune. Je l’ tako gradonačelniče? Jesi im se izvinjavao? Jesi? E, tako. Ja iz kože hoću da iskočim što se on njima izvinjavao, što im traže da plate porez – rekao je premijer Vučić.

Gradonačelnik Niša tada nije ni reč progovorio, a ni kasnije nije želeo da detaljnije komentariše kritiku premijera Vučića. A ni luk jeo, ni luk mirisao. To izvinjenje su samo nagluvi ili zli doušnici čuli jer se nikada nije ni zbilo. Bar tako tvrde ugostitelji, a i za poverovati je jer kakve veze, sem autoritativne, ima gradonačelnik sa Poreskom upravom. Nikakve.

Ako je predsednik nešto kritikovao, očigledno da je bilo razloga – reče kratko Bulatović.

Ovakvu scenu možda i niste videli na TV ekranima, ali je možete zamisliti, a lično prepuštam svima vama, kolegama novinarima, najpre, da je pustite do mile volje – neka pravi razne kombinacije, dinamične dijaloge i ostale nepredvidive zavrzlame…

Tu su još i „Tomijada“, „Palmijada“, pa i dva brata dva rođena mandata „Tončevijade“, ma ima toga kod nas…

Jugo-Amerikanac Milan Panić bi rekao da su ovo pitanja za milion dolara! On bi ponovo rekao Zoranu Živkoviću isto što mu reče u proleće već daleke 1997. kao prvom niškom demoktratskom gradonačelniku:“ Zorane, čekaj, polako, pusti ih neka rade ovako: što gore to bolje!“

Ove skice mog prvog scenarija pišem upravo zato, jer ne želim da čekam skrštenih ruku da bude što gore, da bi meni, eventualno, moglo da bude možda bolje! A šta misliš ti, dragi prijatelju?