Po već oprobanom receptu, da se narod ne bi bunio zbog nemaštine, premijer Vučić ga drži u neizvesnosti, zaokupirajući mu pažnju na druge stvari. Tako je mesecima pričao o izborima, hoće biti-neće biti, da bi se na kraju spektakularno pojavio pred malim ekranima i svečano izjavio da ih ipak neće biti. A zašto i da budu, kad je njemu baš lepo?!? Potrošivši maglu o izborima, dohvatio se priče o povećanju plata i penzija. Na sve strane prštale su priče o tome kako sprovodi reforme, koje su dovele do neopisivog suficita u državi. E, sad što to narod ne oseća, ko mu je kriv?
Doduše, to što on naziva „reformama“, to se u vreme Turaka zvalo „desetak“, tj. otimanje 10% prihoda od srpskog naroda i narodni pevač je takvu „reformu“ nazivao zulumom. Takođe, nikome nije jasno, kako se reformama može nazivati nešto što je štednja ničega, a ne proizvodnja nečega! Da bi na tren umirio gladna usta Srbije, obećao je „epohalno povećanje plata i penzija“. Baratalo se raznim ostvarivim i neostvarivim procentima, dok konačno nije objavio, da će to biti od 1,25% ,koliko će dobiti penzioneri, do 4%, koliko će dobiti prosvetari. Zaboravivši da im je prethodno već oteo 10%, a sada im daje neuporedivo manje, premijer se ponašao poput Deda Mraza, koji daje nešto svoje iz svog čarobnog džaka. U isti mah, premijer Vučić je najavio i povećanje akciza na gorivo, cigarete i druge stvari, koje su i do sada bile „dinar na dinar“, kao i ogromno učešće države u finansiranje RTS-a i uvođenje harača u vidu tv takse.
Ipak, kap koja je prelila čašu, bilo je objašnjenje, da je i to previše, jer premijer mora da uplati 5 miliona evra muslimanima u Srebrenici! U prevodu: penzioneri će dobiti povišicu od samo 100-250 dinara mesečno, koje će odmah potrošiti na povećanje akciza za lekove ili na tv-harač, jer je daleko „važnije“ uložiti 5 miliona evra u poslovicu: „Ko tebe kamenom – ti njega milionima evra“!
Srpska radikalna stranka postavlja pitanje: Gde je granica premijerovoj bahatosti? Ako je ceo narod morao da odaje poštu minutom ćutanja premijerovim naočarima (koje su jedine stradale u srebreničkom kamenovanju), ako je zaboravio srpske žrtve u Bratuncu, a klanjao se postojećim i nepostojećim žrtvama u Srebrenici, da li sada mora da ponižava i one, koji su 40 godina marljivo radili i nisu više radno sposobni, sve zarad sopstvenih hirova? Umesto da razmotri logičnost svojih postupaka, odmah sutradan je nastupio u „Kalimero ulozi“, zapomažući kako ga sopstveni narod ne podržava, kao ni njegove reforme; kako svi koji su nezadovoljni njegovom izdašnošću mogu da se odreknu ovih povećanja u korist srpske vlade. I naravno, kako zapadne sile (koje su ga i dovele na vlast), žele da ga svrgnu, jer ne mogu da podnesu to što je od Srbije napravio Švajcarsku na Balkanu.
Ako već ističe da njegovu politiku i reforme ne podržava više od 90% građana Srbije, zbog čega onda ne raspiše izbore ?!? Ponašanje premijera i članova njegove Vlade je ionako odavno izgubilo na ozbiljnosti i sve više podseća na putujući cirkus, koji plaćaju građani Srbije.
Čitava ova tragikomična situacija podseća na Zmajevu „Jututunsku juhahahu“, u kojoj su neki novi Jututunci (penzioneri) u neizvesnosti čekali svoju juhahahu (povećanje penzija) od današnjeg „kralja Balakahe“, dok im je sa brda vikao: „ Dobićete juhahaha ha-ha ha-ha!“. Samo što penzionerima i ostalim građanima Srbije odavno više nije do pesme, premijerovih bajki i njegovog putujućeg cirkusa.
Svaka cast gosp. Krsticu !