U Nišu 30.000 nelegalnih objekata, a inspekcija pokrenula 356 postupaka – sumnja u korupciju?

Uprkos ekspanziji divlje gradnje u Nišu i činjenici da u našem gradu ima više od 30.000 nelegalnih objekata, građevinska inspekcija je prošle godine pokrenula samo 356 postupaka zbog gradnje bez građevinske dozvole i uklonila samo 25 bespravno podignutih objekata. Pri tom se čak 27.800 nelegalno podignutih objekata već nalazi u postupku legalizacije, koja će „ispeglati“ krivična dela nelegalne gradnje i ostale nepravilnosti, upozorila je danas Valentina Krstić, članica Lokalnog antikorupcijskog foruma, na tribini o korupciji u urbanizmu, koju je organizovalo ovo samostalno i nezavisno gradsko telo.

Ona je podsetila na neke od kapitalnih i apsurdnih slučajeva nelegalne gradnje, među kojima je Tržni centar „Kalča“, koji duže od dve decenije nema upotrebnu dozvolu, Gradski stadion Radnički, koji nema građevinsku dozvolu za zapadnu tribinu ili Poslovni centar Srbija, koji nema upotrebnu dozvolu a gradu duguje 200 miliona dinara za komunalne usluge i oko 1.000 kvadratnih metara poslovnog prostora. Teniski tereni kod Osnovne škole „Sveti Sava“ već godinama nemaju ni građevinsku ni upotrebnu dozvolu, a „priključeni“ su na struju i vodu, koje plaća škola.

Zamenik gradonačelnika Ljubivoje Slavković je dodao da je samo na potezu od Niša do Niške Banje bez građevinske dozvole izgrađeno više od 150.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, a da „građevinska inspekcija nije zaustavila ni jednu jedinu gradnju“. Na putu od Niša do Malče izgrađeno je bez dozvole oko 7.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, koji je uprkos tome priključen na elektroenergetsku i vodovodnu mrežu.

– To su kapitalne stvari i nemoguće je da ih stručnjaci i inspektori „ne vide“, tako da se može pretpostaviti da je reč o koruptivnom ponašanju. Nelegalna gradnja i loš rad građevinske inspekcije su jedna od najtežih korupcijskih priča u Nišu i Srbiji, a Zavod za urbanizam, Uprava za planiranje i izgradnju i Uprava za imovinu i inspekcijske poslove su Bermudski trougao u kojem se svašta dešava i proizvodi urbanistički haos. Zbog takve situacije ne treba abolirati od odgovornosti gradsku upravu, ali ni javno tužilaštvo, koje snosi krivicu što nijedan investitor nije krivično odgovarao za kršenje zakona prilikom gradnje, rekao je Slavković .

Zamenik načelnika Uprave za imovinu i inspekcijske poslove Srđan Laketić nije negirao da u radu inspekcije postoje nepravilnosti, zbog kojih su neki inspektori i kažnjavani, ali je naveo da postoji niz drugih problema koji „onemogućavaju efikasan rad inspekcije“. Jedan od osnovnih je činjenica da su u poslednjih 13 godina zakoni o planiranju i izgradnji sve lošiji. Oni propisuju,recimo, da inspekcija ne može rušiti bespravno podignute objekte ukoliko investitor podnese zahtev za legalizaciju, a odlučivanje po zahtevu u prvostepenom i drugostepenom postupku može trajati godinama. Omogućavaju i da svako ko podnese zahtev za legalizaciju ima pravo da priključi nelegalni objekat na struju, vodu i ostalu komunalnu infrastrukturu. Investitori, takođe, imaju pravo da traže izuzeće svih nadležnih funkcionera i službenika koji odlučuju o njihovom slučaju, što takođe može trajati godinama, jer se po svakom takvom zahtevu mora odlučivati, tako da je ovakvo izuzeće postalo „moda“.

– Veliki je problem i što niko u Srbiji nije suštinski krivično odgovarao za nelegalnu gradnju.Oni koji su nelegalno gradili mogli su da se suoče sa novčanom kaznom od 50.tak hiljada dinara koju su dali u humanitarne svrhe, dok su privredna društva plaćala kazne do 250.000 dinara, što uglavnom mogu da podnesu- rekao je on.
Miroljub Stanković, načelnik Uprave za planiranje i izgradnju, kazao je da je prošle godine, kada je bila velika kampanja za legalizaciju objekata po novom Zakonu o obezbeđenju objekata, takav zahtev podnelo manje od hiljadu Nišlija. On je dodao da se u ovoj Upravi bore protiv korupcije kroz donošenje planova generalne regulacije, kojima je danas „pokrivena“ cela gradska teritorija, kao i 80 odsto seoskih područja, što „onemogućava nadležne da slobodno procenjuju ko može dobiti dozvolu, već jasno propisuje kako stoje stvari“. Takođe, svaki predmet potpisuje petoro zaposlenih u Upravi, pa je „rizik od korupcije sveden na minimum“, pošto je „teško da svi oni budu organizovani i povezani“.

– Korupcija je sistemski rešena i tako što je država Srbija u vreme stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju objekata, u novembru prošle godine, napravila satelitski snimak, koji se nalazi na sajtu Ministarstva građevine, i koji svako može da vidi. Sasvim je jasno da ne može da se legalizuje ono što se ne nalazi na snimku, a da je u slučaju da se to ipak dogodi reč o korupciji- zaključio je Stanković.

Građani koji su prisustvovali dijalogu iznosili su slučajeve nelegalne gradnje, „sumnjivog“ izdavanja dozvola ili uskraćivanja dozvola iako postoje zakonski uslovi za njeno dobijanje. Članica LAF-a Valentina Krstić pozvala je prisutne funkcionere da ih službeno prime i pokušaju da efikasno i adekvatno reše slučajeve na koje su ukazali. Ona je još jednom apelovala na nišku gradsku vlast da prva u Srbiji osnuje Kancelariju za pomoć građanima koji se bore protiv korupcije u svim oblastima života, pa i urbanizmu i građevinarstvu. Kancelarija bi bila u nadležnosti LAF-a, a građani bi u njoj mogli da dobiju besplatnu advokatsku, ekspertsku i medijsku podršku.

Gradjanin.rs