U razvijenim zemljama postoje godišnji izveštaji i prognoze koji su obrazovni profili potrebni te i sledeće godine kako bi mladi znali koje škole da upisuju odnosno koja su zanimanja manje tražena. Kako to kod nas ne postoji, đaci stihijski upisuju srednje škole bez jasne vizije da li će sutra teže ili lakše naći posao.
Kod nas su već godinama na ceni uskostručni građevinski radnici kao što su armirači, tesari i još neke zidarske struke, a od kada su u Niš stigle kompanije Beneton, Džonson elektrik i druge, navode se još neka zanimanja.
Milan Ranđelović, prvi čovek Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj kaže da se pojavio mali problem sada zbog deficita inžinjera elektronike i mašinstva.
U Nišu se grade četiri fabrike u kojima će da radi još oko 7.000 građana. Od tog broja 20 odsto bi trebalo da budu sa visokom stručnom spremom. Inženjera elektronike i mašinstva još uvek ima malo na birou rada.
Na drugoj strani, „Cumtobel“ i „IMI“ koji grade fabrike u Nišu su već krenuli da traže preko Infostuda i drugih oglašivača, radnike čiji će posao biti u proizvodnji i tu se traži elektrostruka. Traži se i tekstilna struka i koliko vidim iz oglasa traže se mlađe žene – priča Ranđelović.
On kaže da je velika korist od toga jer će se porez na dohodak da se slije u niški budžet zbog toga što se ta sredstva uplaćuju jedinici lokalne samouprave na osnovu mesta boravka radnika.
M.S.