[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Hadži Dalibor Marković
Često me ljudi zbunjeno i, mislivši da su u pravu, pitaju a ujedno i konstatuju – šta će dirigent u orkestru ili horu kada samo maše a pritom ga niko i ne gleda; i, šta će mu onaj štapić?
Uvek se nasmejem (kao i sada dok ovo pišem).
Teško je objasniti „običnom“ ljubitelju muzike značaj, a posebno ulogu dirigenta u ansamblu.
Taj štapić (inače, zove se palica) nije bio toliko mali već ogoman štap, još u vreme renesanse, pa se tanjio i tanjio godinama i vekovima i postao mali i prilagođen ljudskoj ruci. Dirigentska palica je sinonim za orkestarske dirigente mada je sve češći slučaj da se koriste samo ruke, bez palice.
Ovo je priča o „čoveku s palicom“, umetniku koji je vrlo rano izabrao dirigovanje za svoj životni poziv.
Mr Zoran Stanisavljević je docent Fakulteta umetnosti u Nišu i šef Katedre za stručno umetničke predmete. Na pitanje, kako je odabrao i zašto baš dirigovanje kao poziv, Zoran potencira na velikom uticaju prof. Suzane Kostić “koja ga je pripremila za prijemni ispit i u to vreme razvila ljubav i interesovanje ka pozivu. Kasnije je to nastavio njegov profesor Jovan Šajnović”.
Diplomirao je 2001.godine a 2006. magistrirao na FMU u Beogradu, u klasi prof. Jovana Šajnovića i prof Darinke Matić–Marović i ubrzo postaje asistent prof. Kostić na Fakultetu umetnosti i u Akadmeskom horu SKC-a u Nišu.
Tu je razvio mnoge svoje ideje od kojih se jedna i danas rasplamsava u sve veći plamen a to je Ženski hor SKC-a Niš koji je osnovao 2004.godine.
I, krenule su nagrade . . .
„Da, nagrada uvek dođe kad je rad veliki i uvek se isplati. Izdvojio bih nagradu stručnog žirija za Negovanje lokalne folklorne tradicije na 21. IHS 2006.godine, nagradu stručnog žirija za Najbolje izveden program u celini 22. IHS 2008.godine, nagradu za autrentično izvođenje etno muzike 2008. godine u Minsku u Belorusiji, I mesto u kategoriji ženskih horova 2011. godine u Mariboru u Sloveniji . . . Velika je čast biti nagrađen i nagrađivan od strane inostranih članova žirija koji se prvi put sreću sa Vama a ne poznaju Vaš rad niti ansambl. Čestitke, ponude za dalju saradnju su samo neke od benefita koji ne izostaje kad je dobar rad u pitanju, dodaje Stanisavljević. Ova, 2014.godina je jubilarna jer Ženski hor obeležava 10 godina postojanja i nadam se velikom koncertu ovog ansambla.“
Festival duhovne muzike Horovi među freskama, u Beogradu, prestižni je i dugogodišnji festival ovog žanra.
U nastavku priče o nagradama, Stanisavljević dodaje kako je veoma ponosan na nagradu stručnog žirija ovog festivala za 2013.godinu gde je nagrađen u kategoriji dirigenata kao najbolji, a Akademski hor SKC-a nagradom “Vojislav Ilić”.
I to, ubrzo potom preuzimanja hora SKC-a decembra 2012.g. od prof. Kostić koja je imenovana za dekana Fakulteta umetnosti.
Na pitanje, da li je teže dirigovati horom ili orkestrom, Stanisavljević odgovara da je oblikovanje zvuka podjednako težak zadatak bilo da se radi o glasovima ili o instrumentalistima.
„Aprila 2013.g. počeo sam saradnju sa Niškom simfonisjkim orkestrom sa zadatkom da postavljam “premijere” ali i da radim sa ansamblom pripremu za gostujuće dirigente. Dirigovanje orkestrom je potpuno drugačiji vid rada koji se očekuje od Vas a moja dosadašnja iskustva samo su mi bila od pomoći da se lako prilagodim “novom” zadatku.“
Treba napomenuti i nastupe R. Srpskoj, Sloveniji, Makedoniji, Bugarskoj, Grčkoj, Rusiji, Belorusiji, Španiji i Italiji. Nastupao je i sa simfonijskim orkestrom VS Stanislav Binički – Beograd, orkestrom Fakulteta umetnosti u Nišu, orkestrom SKC-a Niš i Kamernim orkestrom Imperio, a dirigovao koncert združenih horova Fakulteta umetnosti Niš i hora „24“ Univerziteta Jork, Engleska, u okviru akademske saradnje a povodom proslave 1700 godina Milanskog edtikta i koncert združenih horova Novog Bugarskog Univeziteta iz Sofije, Bugarska i Akademskog hora SKC Univerziteta u Nišu u okviru projekta Prekogranična saradnja u organizaciji Evropske unije u Dvorcu kulture, Pernik, Bugarska . . .
Iako rođen u Smederevskoj Palanci, ističe grad Niš kao grad gde se afirmisao kao umetnik i grad u kome se oseća kao poštovan član zajednice.