Istraživanja potvrđuju da zagađenje vazduha predstavlja četvrti najveći rizik po zdravlje ljudi i prvi ekološki rizik. Uticaj zagađenja vazduha na klimu je veoma značajan. Veliki zagađivači (ugljen-dioksid, ugljen-monoksid, metan, i drugi) odgovorni su za globalno zagrevanje planete Zemlje. U svetu je više od 90 % stanovništva izloženo zagađenom vazduhu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, čak devet od deset ljudi udiše zagađen vazduh.
Prema podacima nekoliko agencija koje mere nivo zagađenosti, vazduh u Srbiji je alarmantno zagađen. Razlog leži u činjenici da je samo 16 % domaćinstava u Srbiji priključeno na daljinsko grejanje, dok 84 % koristi fosilna goriva za grejanje, uglavnom naftu i ugalj. Postrojenja za proizvodnju električne energije iz lignita u Srbiji stvaraju ogromne količine pepela.
Ovaj pepeo se trenutno skladišti na deponijama, izazivajući ogromno zagađenje vazduha, vode i zemljišta. Naučnici su procenili da Srbija ima oko 1.800 ha pokrivenih sa oko 170 miliona tona pepela. Šteta koja nastaje usled zagađenja vazduha i efekta staklene bašte na teritoriji Srbije procenjuje se između 447 miliona i 1,4 milijarde evra godišnje. Ova šteta nastaje zbog lošeg uticaja zagađenog vazduha na zdravlje građana, što direktno opterećuje budžet Srbije. Iako je kvalitet vazduha jedna od najznačajnijih stvari za zdravlje stanovništva, ovoj temi u Srbiji nije posvećeno dovoljno pažnje.
Nezdrav vazduh udišu žitelji Niša (indeks zagađenosti iznosi 157 mg/m3), Subotice (153), Valjeva (160), Beograda (159), Smedereva (151). Posledice udisanja nezdravog vazduha su zdravstvene tegobe, posebno kada su u pitanju osetljive grupe građana. Zagađenju vazduha posebno doprinosi povećanje broja automobila poslednjih godina, i grejanje domaćinstava na čvrsto gorivo tokom zimskih meseci. U našoj zemlji se više vodi računa o tome da ogrev bude po pristupačnim cenama, a manje o štetnim posledicama po životnu sredinu i zdravlje stanovništva.
U Evropskoj uniji je situacija daleko bolja, jer tamo postoje pravila koja ne dozvoljavaju prodaju uređaja za grejanje koji prekomerno zagađuju vazduh. U razvijenim zemljama Evrope odavno se više ne postavlja pitanje zagađenja vazduha. Savremeni sistemi automatski prate kretanja zagađujućih materija. Ukoliko se pojave nedozvoljene koncentracije opasnih supstanci, država reaguje i preduzima odgovarajuće mere zaštite.
Iako je vazduh u Nišu među najzagađenijim u Srbiji, građani Niša greju se na najjeftiniji ogrev koji je najštetniji za životnu sredinu i zdravlje. Niš, treći grad po veličini u Srbiji, po količini zagađenja zauzima drugo mesto. A ko je kriv za sve veće zagađenje vazduha u Nišu? Krive su toplane u kojima se proizvodi toplotna energija, zatim izduvni gasovi u saobraćaju, grejanje u domaćinstvima na ugalj, i pojedina industrijska postrojenja.
Zbog ove zabrinjavajuće činjenice Niš od 2017. godine ima svog enegretskog menadžera koji predlaže mere efikasnog korišćenja energije. Niš je odnedavno, u saradnji sa GIZ-om (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit), započeo rad na poboljšanju energetske efikasnosti u gradu, pre svega u školama i vrtićima, a zatim stambenim zgradama i drugim objektima. Niške škole i vrtići nemaju adekvatnu toplotnu izolaciju, već zastarele sisteme grejanja i hlađenja.
Unapređenjem energetske efikasnosti u zgradama Niša omogućiće se kvalitetniji život građanima, jer će vazduh biti znatno čistiji.
Poboljšanjem energetske efikasnosti štitimo životnu sredinu i smanjujemo količinu štetnih gasova. Time se poboljšava zdravstveno stanje građana i gradovima poput Niša omogućava smanjenje zagađenja vazduha.
Dodatni krivci za zagađenje vazduha u Nišu su automobili. Izduvni gasovi iz automobila su godinama preko dozvoljenih vrednosti. Srbija je jedina zemlja u okruženju koja nema zakonsku obavezu da kontroliše izduvne gasove iz auspuha automobila eko-testom. Na koje gradove bi Niš mogao da se ugleda? U Briselu, prestonici Belgije, koja je imala visok nivo zagađenja vazduha, brzina kretanja vozila po gradu je ograničena na 50 kilometara na čas. London je uveo „urbanu zamku“ u centru grada koja je omogućila da se za 70.000 smanji broj automobila u britanskoj prestonici. Tokom dana ulazak u centar Londona košta desetak evra, a kamere kontrolišu poštovanje te mere. Drugi gradovi, poput Milana u Italiji, uveli su takođe ovu meru, zahvaljujući kojoj se saobraćaj u centru grada značajno smanjio. Sao Paulo (Brazil) proglasio je „nedelju bez vozila“. Automobilima je zabranjen pristup centru grada svake nedelje, uz propagiranje „čistijih“ transportnih sredstava. Istraživanja su pokazala da su zagađenje vazduha i buka značajno smanjeni ovim danima.
Kako kroz energetsku efikasnost smanjiti zagađenje vazduha? Povećanje energetske efikasnosti podrazumeva zamenu stolarije, poboljšanje izolacije na građevinskim objektima, zamenu zastarelih instalacija, uvođenje „zdravijih“ izvora energije, zamenu rasvete.
Šta može da učini Grad Niš da bi očistio vazduh za svoje građane? Lokalna vlast može da utiče na smanjenje zagađenja vazduha kroz primenu čistih energija i zamenu fosilnih goriva, kontrolu industrijske proizvodnje, ozelenjavanje javnih površina, unapređenje saobraćaja. Niš treba da se usmeri na smanjenje lokalnih izvora zagađenja: saobraćaja, sagorevanja otpada, grejanja domaćinstava na čvrsta goriva. Preporuka za Grad Niš je da ograniči saobraćaj i orijentiše se na modele automobila koji emituju manje štetnih gasova.
Neophodno je obezbediti da svi subjekti koji zagađuju životnu sredinu plate za učinjenu štetu i posledice koje životna sredina trpi. Nijedan zakon ne sme da štiti zagađivače na štetu zdravlja građana, i svi zagađivači treba da plaćaju ekološku naknadu. Zdravlje građana je od najvećeg državnog značaja.
mentor:
Zorica Ivanović
koordinator programa Eko-škola