Zašto uvozimo beli luk kada je najbolji onaj iz niških sela?

Srpski potrošači se već godinama pitaju zašto uvozimo beli luk, najviše iz Kine, potom Egipta, Španije, Albanije, a manje količine i iz Makedonije i Argentine.

Samo u 2018. godine Srbija je uvezla oko 440 tona ovog značajnog i traženog poljoprivrednog proizvoda.

Gotovo svaka druga kuća u niškom selu Miljkovac u njivi ili bašti gaji beli luk. Proizvodnja ove biljke nadaleko čuvene po svom mirisu je i te kako isplativa, ali na naše trpeze ipak najčešće stiže iz Azije. na piojacama staje i do 500 pa i više dinara što je u najmanju ruku neuobičajno jer praktično raste u selima oko grada.

• Uvoz je jedan od problema, ljudi kupuju taj luk jer je belji, a ne znaju da on verovatno sa ljuskom ide u hlor, a ko zna kakvom se hemijom tretira dok ne stigne iz Kine do nas – objašnjava jedan od Miljkovčana.

U susednom selu Paljina gaji se stara sorta.

• Ona se pokazala najboljom za ovo podneblje, ručno ga vadimo i čistimo, jer tako čenovi ostaju čitavi, a time i duže traju. Naš luk ima sedam puta više alicina od kineskog. Problem je što nemamo organizovan otkup kao što to postoji za druge ratarske i povrtarske kulture, ne postoji zadruga ili neka hladnjača koja bi rukovodila time da ga proizvođači prodaju po najboljoj ceni. Ovako ga prodajemo nakupcima i onima koji ga koriste kao sirovinu, retko ko izlazi na pijace, jer se to samo sa lukom ne isplati – komentarišz meštani ovih sela.

M.S.