Zemunac na jugu: Ako ne vidiš Niš, jedan deo života smatraj izgubljenim

soskic
piše: Vladimir Šoškić, novinar

Svuda pođoh, a u Niš tek sada dođoh. Bilo je potrebno da prođe 31 leto da ja vidim Niš. I da mi je neko pre 7 dana pričao da ako to ne učinim ne vredi živeti – smatrao bih ga ili lokal patriotom ili nekim ko nije ko ja putovao od Toršavna, Tromsa, Gjumrija (za ovaj poslednji se kladim da sad tražite na guglu gde je) ili velikih metropola Pariza, Londona i slično. Možda bih onda odozgo gledao Niš i razmišljao, e baš sam se zajeb… Ček, ček, već vidim komentare „Koliko je ovaj para dobio za ovo“. Ništa! Nije ovo klasično hvaljenje plaćeno nekim novcem, biće mesta i da se kudi. Čistoća, ljudi, pa zar mora tako, videćete pomenuću je nekoliko puta jer ona kvari utisak o Nišu. Ali, što bi rekao Đoka Balašević: „Samo lepo i možeš ružiti“.

Prvi utisak nakon izlaska iz autobusa u Nišu je bio gde sada. Kao košnica taj petak oko autobuske stanice. Još usput i pijaca. Pronalazim brzo taksi i prvo veliko iznenađenje. Veoma prijatan automobil, wi-fi u njemu i jasno ofarbano vozilo. Dobro, vozač raspoložen kao da mu neko ceo život gazi po kurjim očima, ali ne možeš sve. Vožnja, za beogradske standarde, džabe – 200 dinara, doduše nije bilo daleko, ali opet… Ostavljamo bakšiš, koji je četvrtina vožnje i odlazimo u hotel. Ubedljivo najgore iskustvo. Lažna reklama na bukingu, smeštaj u barake koje izgledaju kao da je neko samo čekao kada će biologija uzeti pod svoje prethodne stanare, a onda od naslednika uzeti te straćarice po bagatelnoj ceni. No, ovde smo zbog zadatka, takođe novinarskog, a dovoljno je što krevet ne propada i krov ne prokišnjava. Ostalo ćemo sve zanemariti.

soskic-1
Šoškić: Niš je prijatan grad, ali se bacanje otpadaka na sve strane mora rešiti

Okolina Čaira i predivni park oduzimaju dah. Dok radimo intervju sa trenerom Radničkog, prosto nemamo osećaj da smo tu poslom, već uživamo u prijateljskom ćaskanju. Cene su još jednom iznenađenje, jer su daleko ispod ovdašnjih, a usput nas iznenađuje i ljubaznost osoblja.

Nakon još jednog poslovnog zadatka sledi dnevno upoznavanje grada. Utisak na mene ostavlja živost, a zatim i hrana. Lokalni gril na putu ka Ćele kuli nas ostavlja bez daha ukusom punjene pljeskavice, brzinom kojom je pripremljena i cenom. Ali ponovo higijena zadaje udarac lepoti hrane. Prazna plastična ambalaža bačena u fontanu koja tu stoji bez da je neko uznemirava i skloni baš narušava ugled mesta. Niko od radnika ni ne pomišlja da je ukloni. Zaista šteta, da smo razmaženi Evropljani verovatno bismo sada ovome posvetili mnogo više pažnje, ali…

Ćele-Kula
Šoškić: U Ćele Kuli se može čuti tišina koja opominje

Kod Ćele kule, jednog od najvažnijih spomenika o stradanju za slobodu naroda na ovim prostorima ljubazno smo čekali 10 minuta da kupimo kartu, ali pošto radnika nije bilo, ušli smo i bez karte. Unutra ako zanemarite graju ekskurzije koja je tu, kao da možete osetiti tu tišinu. Ona je nekako jača nego što bi možda vodič, preko potreban ovoj ustanovi, mogao da vam ispriča. Gledajući te ljudske kosture kao opomenu za buduće generacije, kako onih koji žele da napadnu, tako i onih koji budu branili ovu zemlju i grad, udaljavamo se, srećni što smo bili na tako veličanstvenom mestu.

U gradu je i trofej Lige šampiona pa je gužva u samom centru koji odiše lepotom. Prelepi izlozi, mame pogled, ali cene ovde nisu više „južnjačke“. Ne možemo da se načudimo kako je ista cena u butiku kao u Beogradu, a razlika u plati nekoliko desetina hiljada dinara?! Uzalud lepota, ako zuje prazni i čekaju gastose da se pokažu lokalnom stanovništvu vođeni onim što veći znak na majici to veći standard.

Odlazimo do lokane tvrđave, na putu zaobilazimo razne džidža-bidže posute po pešačkoj zoni i prodavce koji su tu očigledno mukom. Nije to mesto ni za njih, ali ni za grad. Šok na tvrđavi je bio ogroman. Ta građevina, bez guglanja sigurno stara preko 250 godina, je unakažena grafitima. Spolja nije, ali kao kada birate muža ili ženu, gledate i da unutra valja. A ovde je neko rešio da grafitima ovekoveči ljubav prema devojci/dečku, mržnju prema vlasti bivšoj/sadašnjoj, navijačku pripadnost.. Grozno. Ali još tužnije je što se niko nije setio da uloži novac u skidanje tih grafita sa kulturno-istorijskog spomenika. Nije to skupo, a samo je potrebna volja.

Noćni život Niša je sjajan, čak i sa nepozvanim gostima u vidu policijske racije. Nalazimo se u kafani o kojoj smo čuli sve najbolje, gde je hrana jeftina, alkohol i ne baš, ali atmosfera je na pravom južnjačkom nivou. Dobro, bilo je potrebno malo „zagrevanja“. Poštenje konobara izvrsno, za razliku od mnogih mesta u Beogradu gde ćete često imati ture koje niste naručivali (Lično bio svedok kada je drugu, medicinski alergičnom na alkohol, donet račun za tri votke), ovde će se konobar truditi da pošteno odradi posao. Spomenuli smo lokalne pripadnike javnog reda i mira, kojima je bilo izgleda dosadno pa su svratili i ostali taman toliko da uguše atmosferu.

Dan posle sledi još jedno neprijatno iznenađenje u verovatno bivšem gerijatrijskom domu sada nazvanom iz milošte Hotel. Iako je izlazak u 12 sati, neko nam provaljuje u kućerak i sa lažnim kezom saopštava da u 10.30 časova moramo da napustimo hotel jer su stigli novi gosti?! Na naše ubeđivanje da je rečeno da je u 12 sati izlazak, samo odmahuje glavom i govori kako mora da se očisti.

Neće nam ni to pokvariti utisak o Nišu. Odlazimo u lokalni restoran na doručak, kafu i spremamo se da se pozdravimo sa Nišom. Od taksija se i dalje ne odvajamo i komentarišemo da se sa beogradskom platom komotno može živeti bez auta u Nišu, vozeći se samo taksijem. Hrana je ponovo izvrsna. Odlazimo šetnjom kroz deo grada koji nije centar da uzmemo kartu, ali ponovo viđamo veliki problem sa higijenom. Đubre je razbacano svuda, nekome je čak i Nišava delovala kao pogodno mesto da baci majicu, kese i slično. Na stanici se ne može kupiti karta osim za lokalnog prevoznika saznajemo tek posle 20 minuta provedenih u redu. Od tri-četiri šaltera radio je samo jedan, dok su na ostalima uredno ljudi čavrljali ne mareći za putnike.

Na kraju smo seli u kafić na obali Nišave i uživali u najboljoj usluzi. Ljubaznost konobara, odlično napravljenoj kafi, ceđenoj i slično.

Ovde bi trebalo sada staviti zaključak, ali on se stavlja samo kada je nešto završeno. A Niš i ovaj Zemunac koji je ispisao ove redove će se družiti još mnogo puta. Zbog divnih ljudi koje je upoznao, predivne hrane, ali i nade da će grad biti još čistiji i lepši kada se vidimo ponovo.

7 Comments

  1. Postovanje Beogradjani..
    Apsolutno ste u pravu za sve sto ste napisali, i dodala bih da Tvrdjava datira iz drugog veka, a hotel u kom ste bili je star 250 godina. To je, eto mala ispravka. Dalje, Vama je jeftin i taksi i klopa i hotel. I kako ste rekli, mogli bi da se vozite citav dan. Pa znate kako: ako radite kao u rob za 20.000 pritom nikada skoro ne primite taj iznos u celosti vec na ‘rate’ ili Vam poslodavac smisli neki manjak… tesko da bi ste mogli ceo dan da se vozite taksijem. Ne znam da li ste ptimetili, na kioscima ima i dalje cigareta na komad. Kupiti Davidoff je misaona imenica. Ti isti konobari su ljubazni jer rade za 700 dinara dnevno, i verovatno mole Boga da ih neko nagradi za uslugu. Ali, postoje ljudi koji daju 5 dinara ili 10 (!!!!)baksisa a onda ga osam puta vrate za vodu..za kocku leda..za drugu casu.. bla bla…
    Da ne duzim… da je prljavo-jeste, puni smo roma koji i danas konjem prosisaju kroz centar sa sve kartonima i taštom na njima da ne odlete.. ovi sto peru sajbne ti do pola udju u auto ako ti je (nedajboze) prozor otvoren i desavalo se da te i pokradu.. a, ako si neljubazan u smislu ‘ajde bre bezi, vidis da mi je cist auto’, dobijes psovanje..a mozda i pljuvanje. U retkim slucajevima i masnocu neku ljigavu na sajbni koju operes jedva…
    Nas grad je cist jedino kad dolazi neka bitna zvanica..
    Nas grad jeste meraklijski, ali od nemastine i sitotinje meraklija sve manje
    Nas grad jeste gostoprimljiv..ali najavite se ako idete kod nekog na duze..mozda bi morali da se pozajme da naprave neki rucak ili kupe koje pivo jer je frizider prazan i beo..
    Nas grad jeste titanik..
    Pozz

  2. Nis grad koji tone.

    Postovani,

    Hvala Vam na nizmernoj iskrenositi.Da je prljavo, prljavo je. To nam je valjda od Turaka ostalo. Sto se tice lokalnog prevoznika, grafita i volju grdaskih oca da nesto vise ucine za grad, necemo komentarisati,sve je receno. Ali kao sto se i da primetiti, mi zaista podsecamo na recimo Kubu,Cile ili …ali ne iz razloga sto smo prljavi, ili veseli, ili pak ne zbog svoje naivnosti i dobrodusnosti koju jos uvek imaju manja mesta (u Srbiji kao i u svetu). Mi zapravo podsecamo na njih iz razloga sto smo samo jedni drugima ostali, veliki a bedni. Radimo kao robovi za plate manje i od 22 000. Za neverovati, zar ne? Da bogme, tako je. Da ne postoji naplatna rampa Nis, odavno niko ne bi ni znao da na obali „duboke“ Nisave lezi takav biser, koji vise pocinje da lici na skoljku, koju je hobotnica odavno slomila i otisla dalje. Ne mozemo se iscupati iz kandzi Beogradskih poltrona, koji potapaju Nis polako ali sigurno. Verovatno je neko i zbog toga rekao da je Nis Titanik. Dodjite nam opet, sledeceg puta probajte burek, koji je bolji od rostilja. Ljudi, za razliku od Bg-a zaista jos uvek umeju da ugoste, i obrate paznju na druge. A na malogradjanstvo, molim Vas ne obracajte paznju, jer cete siguruno imati i prilike da vidite i njihove predstavnike, kai i na bilo kom drugom mestu. Volim Nis, rodjen sam ovde, ali tesko je zamisliti koliko ce nas, iz moje generacije ostati spremnih da zive i stvaraju u Nisu. Verovatno ce vecina kvalitetnih da ode, a ostace ovde oni, kojima ovakav Nis kakav je trenutno (politicki i eknomski gledano),posve tamanuje. Dobro nam dosli uvek!!!

  3. Zemunac, zaboravi na buking, pitaj nekoga od nas gde da odsednete naredni put. A što se čistoće tiče, sve si u pravu. Što se grafita tiče, pita gradske vlasti koliko je skuuuupoooo i nema opredeljenih sredstava u budžetu. ..

  4. Sve je lepo napisano da lepse biti ne moze. Bio sam u mom voljenom gradu za docek 2016 i Bozic. Predivne nislije, ukusna hrana, meraklijske pesme i sneg koji nisam video dugo u mom Nisu. Kao malo dete radovao sam se snegu ali samo dok se ne zapale furune; tad se otezano dise a bogami i gleda.
    Radovao sam se i setnji po snegu ali oprezno da se ne sapletem o neku pokrivenu kesu i ne zgazim na limenku. Soskicu dodjite opet, ako to bude Maj/Jun i ja sam tamo, ali naostrite malo pero neka zaboli one koji ne znaju da grad treba da bude cist.

    Puno pozdrava iz Kalifornije

  5. Korektan tekst u svakom pogledu. To da nam je grad izuzetno prljav, apsolutno stoji, počev od bahatosti i nesposobnosti gradske vlasti, ali i nemara nas građana. Ni BG nije nešto mnogo bolji u tom smislu, uverio sam se više puta, ali to ne treba da nam bude alibi. Svako ko voli ovaj grad shvatiće i ovu dobronamernu kritiku, potruditi se da učini nešto za Niš, grad koji nam poslednjih 4-5 godina političari na vlasti definitivno pretvaraju u palanku !!!

  6. Imam jednu preporuku. Iduci put kad dolazis, dodji kod nekog u goste (bilo koga) na par dana. Opusti se i pusti coveka da te ugosti. Da te provede i pokaze ti grad onako kako ga mi ovde vidimo. Da te upozna sa svojom ekipom, izvede na klopu, u provod itd, da vidis kako se ovde ljudi druze i ophode prema gostima. Bices 100x vise odusevljen i vracaces se jos puno puta garantujem! 🙂
    Veliki pozdrav.

  7. Prijatelju iz Zemuna,

    drago nam je sto ti se dopalo nase ‘malo misto’ no zameramo ti sto si ga opisao kao da si bio u Chileu, Siriji ili Vijetnamu…Nasuprot tvojoj neupucenosti, mnogi nasinprijatelji sirom Srbije, pa i iz Beograda i Zemuna, vec decenijama dolaze u goste kod nas i uzivaju bas kao i svi normalni ljudi na svaakom normalnom mestu. Da rezimiram ovo, nastavi da nam dolazis u goste i uzivaj u nasem gradu ai zaborvi da o tome mislis kao da si presao neke silne granice, meridijane i vremenske zone.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

© 2023 GRAĐANIN - Gradjanin.rs je upisan u Registar medija Republike Srbije pod rednim brojem: IN000266