[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Milan Jovanović Strongman
Danas u dva na trgu „kod konja” održava se drugi po redu protest, nakon ubistva studenta medicine pod nazivom „Budimo Vukove oči i uši”. Građani zabrinuti za bezbednost svoje dece, ogorčeni zbunjujućim saopštenjima policije prošle nedelje su, na prvom protestu, u ogromnom broju na trgu Kralja Milana pokazali da Nišlije imaju energiju i građansku svest.
Zašto su ovi protesti važni i potencijalno veći od Niša?
Setimo se da su protesti nakon izborne krađe 1996. u socijalističko vreme krenuli iz Niša. Šetalo se, lupalo u šerpe, duvalo u pištaljke skoro dvesta dana.
Setimo se da je Niš bio prvi „slobodan” grad u vreme Slobodana Miloševića – prava mala demokratska republika dok su ostatkom srbije vladali partijski klonovi Mileta Ilića.
Malo je poznato da Beograd ne bi ni znao da je event „peti oktobar” počeo da u grupi „provincijalaca” koji su pošli iz unutrašnjosti
ka Skupštini Srbije nije bilo Nišlija, i da Dule Kengur nije svojim džipom blokirao Takovsku ulicu.
SNS je počeo svoju predizbornu kampanju pre ove velike pobede 2012. baš u Nišu u hali Čair.
Boris Tadić je krenuo u izbornu kampanju pred ove izbore 2014. iz Niša, baš kao i kolege iz SNS koje, su kucajući tri puta u drvo, izgovarajući mantru „da ga ne kvarimo”, opet krenuli iz Niša.
Da ne spominjem da je Niš raskrsnica puteva…Mnoge stvari, dakle kreću iz Niša.
A danas i miran protest „Budimo Vukove oči i uši”.
Znam gde mi je šerpa, a pištaljku ću očas posla da nabavim, ako ovo na trgu preraste u „Budimo oči i uši Srbije”