[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Dalibor Marković
I, šta ćemo sad? Godina MMXIII je za nama, godina u kojoj se proslavljalo na sva zvona sve što je u vezi sa carom Konstantinom. Govori, ideje, prilike, pregovori, konkursi, projekti, donacije, manifestacije . . . nema broja tome šta su sve hteli ljudi da urade da bi se domogli ono malo slave i pažnje, ali i po nekog evra. No, da li se išta od toga ostvarilo i šta grad Niš, poznat po tome što se car rodio u njemu, ima od svega toga iz pomenute godine.
Ništa.
Ova godina počela je dodelom nagrada „11.januar“ gde su se našli mnogi umetnici koji su zaslužni za promovisanje grada Niša u svetu ali i kulturne institucije gde se održavaju razne manifestacije počevši od koncerata do promocija. Među nagrađenima su Nemanja Radulović, Jovan Milić, Zoran Radovanović, Gimnazija „Stevan Sremac“, Fudbalski klub Radnički i Simfonijski orkestar Niš. No, svi oni nemaju veze sa Konstantinom osim da su iz Niša. A ovako je izgledala 2013. godina:
Obeležavanje jubileja započelo je 17. januara svečanim koncertom hora Sretenjskog manastira iz Moskve u Narodnom pozorištu u Nišu. Svečanosti su prisustvovale samo visoke državne zvanice i lokalni funkcioneri a do karata u vidu pozivnica se moglo doći samo preko veza u političkim krugovima. Ali, u politiku se neću drznuti da pomenem bilo koga ali na kulturna dešavanja, hoću. No, hor je bio totalno osrednjeg kvaliteta sa verovatno nekom III postavkom pevača što se dalo čuti u veoma oskudnom kvalitetu izvedenog programa i umesto duhovne muzike, slušali smo ruske narodne pesme kao da je bilo veče promocije tog žanra. I, tako – novac ode u Rusiju . . .
Jedan od skandala koji je obeležio proteklu godinu je i čuvena predstava Constantine, Juga Radivojevića, koja je bila zabranjena za novinare upravo zbog talaškanja koliko, u stvari, košta cela predstava. Milioni su bili u opticaju ali, i pored svega skandaloznog, publika je dobro prihvatila predstavu. Ne znamo da li će ova predstava više biti izvedena u Nišu. Naravno, novac se seli za Beograd . . .
Još jedan totalnih promašaj je bila i predstava „Constantinus Magnus“ Sanje Ilića, najavljeno kao kantata za soliste, orkestar , hor i igrače. Našavši se među onih 400 ljudi koji su, opet preko veza, došli do karata, bio sam u čudu jer sam očekivao delo koje je pisano četiri pune godine “pažljivo” pripremano za proslavu jubileja a ono – kompilacija nekih već izvedenih kompozicija Balkanike gde su se samo ređali umetnici i igrači uz totalno nekvalitetan zvuk. Ceo preformans bi se mogao nazvati Balkanika sa podsećanjem na Konstantina. Nikakve, ali – BAŠ nikakve veze sa jubilejom nije imala ova, ne znam ni kako da je nazovem, predstava, koncert, performans . . . Ali, i za to odoše pare u Beograd.
Ono po čemu će se pamtiti protekla godina je i finansiranje Džez festivala Nišville za koji nije bilo para jer se tako negde u vrhu politike rešilo da nam to i nije potrebno. Ipak, uz veliku požrtvovanost i ljubaznost samih muzičara i prijatelja prijatelja, festival se ipak održao na oskudnom nivou ali, uz obećanje grada da će se razmisliti na vreme o sledećem festivalu. Hoće, sigurno. Novac? Ovde ga nje ni bilo.
Daleko najjači utisak, ostavio je koncert Muzika Konstantinovog grada u izvođenju Slobodana Trkulje i Balkanopolisa.
Iako je ovaj koncert prošao gotovo nezapaženo u najavama, koncert je bio odlično posećen i prihvaćen. Slobodan Trkulja je zaista vrhinski umetnik i nastup je bio doživljaj i za oči i uši. Ako ćemo o prama, i ovde postojeći novac putuje van našeg grada.
I, sada – moje pitanje s početka. Šta smo mi, Nišlije, dobili od svih ovih kulturnih manifestacija održanih u našem gradu. Svi gosti, umetnici, zvanice . . . odneli su novac sa sobom a nama ostavili da ih pamtimo kao nekog ko je bio i otišao. Sumnjam da će iko pamtiti bilo šta od izvedenog protekle godine. Neka ovo bude za nauk nekim generacijama kad organizuju 2113.godinu … a, do tada …
Srećna Nova godina!