[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Dejan Ristić, reaguje na VEŽITE SE, NE POLEĆEMO
Kratko i jasno. Bravo Mićo.
Treba li Nišu aerodrom?
Često sam u dilemi, da li mi, Nišlije koji nismo hteli da ostanemo da živimo u rodnom gradu, imamo prava da osuđujemo postupke i poteze vas, koji ste ostali u njemu.
To pitanje mi se po pravilu, uvek javi, pre svega, uoči izbora (a i češće) na lokalnom, ili na državnom nivou.
Mišljenja sam da bi bilo jako licemerno sa naše „gastarbajterske“ strane da, budući da ste, odlučili da ostanete „kod kuće“, vi treba i da BIRATE svoje odbornike, poslanike, gradonačelnike, direktore upravnih odbora i slične…!?
Pa ipak, jeste da ih ne biram, ali zato, rođaci, ja često pomislim na ove koje vi birate…
Mislim na njih (samim tim i na vas) barem 40 – 50 puta godišnje i to:
Kad-god poželim da vidim roditelje, brata, kume i kumove, drugare i drugarice, da odemo zajedno na pivo ovde ili u Prag, da dođem na Nišvil ili na Filmske, da skoknemo do Sićevačke ili na Čegar, da odemo u Veneciju ili u Minhen na birfest, roštilj na Kamenički vis, u Milano ili Mančester na utakmicu, da odnesem kolač u pantelejsku crkvu… ili kraće rečeno, DA DOĐEM I DA MI DOĐU!
Mićin tekst govori o aerodromu kojem je nadenuto tako VELIKO I POMPEZNO IME: „Car Konstantin“. A on, siroma‘ usnuo u zimski, višegodinji san. Tužno.
Zašto je potreban Nišu aerodrom?
Da se ne lažemo, Južna ili Istočna Srbija, trenutno su atraktivne prosečnom evropskom turisti otprilike onoliko, koliko je prosečnom Srbinu zanimljivo da ode i poseti kontinentalni deo Albanije ili Bugarske. Onaj rad: lepo je, čist vazduh, zdrava i jeftina hrana, fini ljudi… ali nema se para a, ni mnogo slobodnih dana…
Život je kratak, a lepih destinacija u svetu je tako mnogo….
Grčka, Turska, Kipar i Italija su pune antičkih ili još starijih nalazišta, poput Medijane, Gamzigrada, Golupca ili Caričinog grada. Jedna Šveđanka, Finac ili Holanđanin će pre otići tamo gde mogu (kad već izdvajaju 10 dana od teško zarađenog odmora) da posete nešto ali i obavezno da se opruže na pesku i iskupaju u toplom moru.
Do tamo će stići, naravno nekom od jeftinih (low cost) avio kompanija, za ne više od 100 evra (povratna!).
Uzgred, SVI moji drugari i poznanici koji nisu Srbi (dok im nisam rekao prošle godine) nisu ni znali da se obeležava neki događaj u vezi sa imperatorom Konstantinom, a još manje da je isti bio rođen tamo gde i ja. Od svih njih, samo me je jedan pitao: Zašto ne prezentujete to… treba ljudi da čuju!?
Naravno, mrzelo mu da objašnjavam da su, umesto na CNN, Euro News ili Al Džaziru, pare otišle u džepove stotinak privilegovanih osoba koje Niš, Srbija, Konstantin i Edikt interesuju koliko i prosečnog Austrijanca (mnogo malo).
Turistička organizacija Srbije poziva strance da posete srpske manastire.
U Srbiji vlada uvreženo mišljenje da su svi na Zapadu „katolici“.
Greška.
Najpre, veeeeeliki broj stanovnika u Evropskoj Uniji se izjašnjava kao „ateista“ (zvanična statistika) dakle njih religija skoro uopšte ne zanima. Štaviše, sprdaju se sa tom temom. Nemačko stanovništvo čini oko 30 % katolika i oko 29% protestanata, a zna se i logično je da će pripadnici tih religija radije da skoknu do Jerusalima, Vatikana, Venecije, Barselone, Salcburga, Notr dam, a o Santiago de Composteli da ne govorim.
Čak i kada bi saznali za manastir „Divljana“ ili „Sv. Roman“, sumnjam da bi odlučili da dođu dok ne vide pre toga sve ono…
Banje?
Poseta Niškoj, Sijarinskoj ili nekoj trećoj srpskoj banji od strane nekog Švajcarca, Francuskinje ili Čehinje mi je toliko nezamisliva da nemam snage da odtipkam ni jedno slovo na tu temu. Pored svih toplih gejzira u Norveškoj, termalnih izvora u Češkoj, u Alpima ili kotlinama Provanse…
Najbliži aerodrom do Kopaonika, Suve i Stare planine bi bio „Konstantin Veliki“, kad bi radio, naravno… ali, koliko skijaša bi preletelo Garmiš, Kicbil, Madonu di Kampiljo, pa čak i fucking Kranjsku Goru da bi skijalo na Kopu? Uz časne izuzetke, dolazili bi Britanci koji vole malo više da popiju za male pare, ali to imaju i u Beogradu.
Kada je pre 7-8 godina, JAT uveo liniju Beč – Niš, ja sam za nju saznao otprilike 20-ak dana od njenog starta.
Pogađate, JAT nije uložio ni jedan dinar u reklamu, tako da su avioni saobraćali poluprazni, zbog čega su ih, posle nekoliko meseci ukinuli („linija je bila nerentabilna“).
Onda sam saznao da postoje linije „iz Niša za čitavu Evropu“ !
Može, ali sutra.
Tj. preko Podgorice. I nisu nimalo jeftine.
Umesto da se napravi ugovor sa nekom jeftinom kompanijom, neko je u Skupštini grada Niša došao na ideju (koja može da ga kandiduje za preduzetnika godine, ali u Pukovcu): Sufinansiraćemo neprodate stolice crnogorskom prevozniku, a Nišlije će moći da lete gde požele! Svako ko ume da sabere 1+1 došao bi do rezultata da na taj način dobija samo prevoznik (i verovatno onaj ko mu je to omogućio), a da su glavni gubitnici građani iz čijeg budžeta je taj novac išao.
Koliko koštaju karte na letovima preko low cost prevoznika?
Dok je leteo Sky Europe, ja sam dolazio u Niš preko Sofije. U proseku, povratna karta iz Bratislave je koštala izmedju 60 i 80 €. Ne mogu da se setim svih svojih letova, ali ukratko, od Bratislave ili Brna do Milana, Barselone, Pariza, Azurne obale, Kipra ili Kanara povratna karta košta izmedju 32 i 120 evra.
Te jeftine kompanije biraju najčešće aerodrome iz unutrašnjosti, tj. biraju one sa jeftiijim taksama, te otud nema letova iz Beča. Povratna autobuska karta Niš – Beč košta 75 evra, a put traje oko 12 sati.
Dok nisam pročitao ovaj Mićin tekst, nisam znao da je glavni neprijatelj „Konstantina Velikog“ i ober kočničar vazdušnog saobraćaja na jugu zemlje, Velja Ilić.
Ono što sam ranije čuo od mojih „dobro obaveštenih izvora“ je bilo sledeće:
Direktor JAT-a i direktor aerodroma Nikola Tesla urgiraju u svojoj stranci (koja je uvek na vlasti) da učine sve da u Srbiji ne proradi ni jedan drugi aerodrom, odnosno da ne počne putnike da prevozi (po povoljnim cenama) ni jedna low cost avio kompanija.
Meni je to toliko degradirajuće da, ako je mag. Ilić toliko nadmoćniji političar od svih poslanika iz Niša i ostatka južne Srbije, onda Nišlije i ne zaslužuju aerodrom.
Zašto Nišu treba aerodrom?
Zbog mene?
Ne… sve ređe dolazim u Niš.
Zbog turista?
Ne… jug Srbije im nije toliko zanimljiv.
Zbog poslovnih ljudi iz EU ili Rusije?
Ne…Nišlije, Leskovčani, Vranjanci, Zaječarci i ostali sa jugo-istoka, ne umeju da otvore fabrike i velike firme u kojima bi se pregovaralo sa inostranim partnerima.
Nišu treba aerodrom zbog Niša!
Jeftini avio prevoznici su omogućili mladima širom sveta da za 40-ak evra skoknu u Barselonu na kafu. U Minhen na utakmicu. U Milano u šoping. U Amsterdam na jedan ili nekoliko, znate već šta…
Nišlije će mnogo više voleti svoj grad i da rade nešto za njega ako za male pare otputuju iz njega i vide kako drugi brinu o svojim gradovima.
Jer… svi mogu da dođu, prođu, provedu se i odu, ali na kraju, o gradu će najbolje brinuti samo oni koji su se u njemu i rodili!
Kad Niš to dobije od svojih Nišlija, biće otvoren i za čitav svet!