Gleb Konstantinovič Čerepanov, glavni urednik nedeljnika Komunističke partije Novosibirske oblasti, poslanik u parlamentu Novosibirska i član Komunističke partije Ruske federacije boravio je ovih dana u Nišu. Turbulentna politička scena Balkana, Evrope pa i sveta bila je povod da ga pitamo gde je sada mesto ove ideologije na političkoj mapi sveta. Gleb je diplomirao na Fakultetu društvenih nauka i po zanimanju je novinar.
Gost niškog Go kluba, na nedavno održanom Međunarodnom turniru u gou NIŠ OPEN 2017, Gleb Čerepanov je naizgled običan igrač goa, koji je zbog ove drevne misaone igre, prevalio čak 5.000 km, da bi učestvovao na turniru u Nišu.
Gleb je u Niš došao iz Novosibirska. To je treći grad po veličini u Rusiji, iza Moskve i Sankt Peterburga. Od Moskve je udaljen oko 3.300 kilometara. Najveći je grad u Sibiru i administrativni je centar Novosibirske oblasti i Sibirskog federalnog okruga.
Posle turnira u Nišu, Gleb je otputovao za Moskvu, pravo u Državnu Dumu Ruske federacije, gde je učestvovao na godišnjem skupu regionalnih urednika svih izdanja novina KPRF (Komunističke partije Ruske federacije).
Razgovor za Građanin, Gleb je kao pravi kolega i profesinalac, vrlo rado prihvatio.
Kako komentarišete aktuelnu situaciju u najjačim svetskim administracijama, SAD – Nemačka – Rusija – Kina?
Svet je podeljen na dve strane. Jedna strana je neka vrsta zapadne civilizacije, anglosaksonski svet, čine ga SAD i Nemačka kao najznačajnija država EU. Druga strana su Rusija i Kina, ali ne radi se o ideologiji kao u 20. veku.
SAD žele da imaju glavnu poziciju i da dominiraju celim svetom. Započeli su mnogo ratova na Bliskom istoku, Africi, a takođe i u Evropi ako pričamo o Jugoslaviji ili Ukrajini.
Problem iz mog ugla posmatranja je spoljna politika SAD-a. Jako mi je žao da kažem da Evropska unija, pre svega Francuska i Nemačka više nemaju politički identitet u modernom svetu zato što uvek idu iza SAD-a.
Situacija sa izbeglicama im ne ide u korist, ali zemlje EU pokušavaju da daju sve od sebe po tom pitanju. Možemo da im se zahvalimo na tome. Rade odličan posao u pružanju boljeg života izbeglicama, iako im to nije politički i finansijski interes. To je problem koji su izazvale SAD. U odnosima Nemačka-SAD i EU-SAD ne vidim jednako partnerstvo. Jedna strana je uvek lider i diktira svoje mišljenje drugoj strani.
U situaciji kada je Rusija dobila sankcije od strane SAD i EU, mislim da trebamo da nađemo nove partnere – ali na istoku a ne na zapadu. Za sada je Kina najveći partner Rusije u ekonomskom i političkom smislu.
Ako gledamo unazad, SSSR je dominirao komunističkim delom sveta, ali to ne možemo reći za modernu Rusiju. Rusija danas ima dobru ekonomiju i dobru vojsku, ali ne možemo da dominiramo. Možemo da budemo dobar partner.
Situacija je veoma komplikovana i pokazuje promene koje se događaju po celom svetu. Danas ne postoji monopol od strane SAD-a, kao posle raspada SSSR-a. Mi, Rusi, danas vidimo više tačaka na mapi gde su koncentrisane velike sile kao što su EU, SAD, Rusija, Kina, Indija i druge.
Koliko je izvodljivo pomirenje, prevazilaženje sukoba i izbegavanje Trećeg svetskog rata?
Neki ljudi imaju stav da je Treći svetski rat već u toku, ali ne poput hiljada aviona, tenkova i miliona vojnika u otvorenom sukobu, nego su najjače oružje u ovom Trećem svetskom ratu, koji je možda u toku, mediji i informacije.
Imamo evropske i američke medije koji pokušavaju da kažu mnogo loših stvari o Rusiji, Kini i drugim državama poput Libije, Sirije… Najmanje 50 posto informacija nije tačno. Mediji danas nisu kanal za pružanje informacija ljudima, nego kanal za vršenje uticaja na široke narodne mase, za pravljanje propagande.
Naravno, reč je o velikim i moćnim medijima, a ne o lokalnim. Ovakva situacija postoji svuda u svetu i zajednička je za sve države, pa čak i za Rusiju.
Ako pričamo o Ukrajini, razočaran sam što to sve više postaje građanski rat. Veoma sam razočaran situacijom. Uvek smo imali dobre odnose sa komšijama, Ukrajincima, ali sada je jako loša vlast u Ukrajini. Koriste ulične grupe i paravojne jedinice nacionalistički orijentisane. Jako smo razočarani i stvarno želimo da pomognemo u rešavanju situacije. Kako sada stoje stvari, predsednik Ukrajine, Petro Porošenko, ne drži se dogovora postignutog u Minsku.
Nadam se da konflikt neće početi ponovo, ali opasnost je da ovo postane jako dugotrajan problem. Možemo da vidimo sličnu situciju i po pitanju Abhazije, Južne Osetije, Prednjistrovije i to može biti problem, jer ima mnogo malih država koje ne žele da budu deo veće države.
Kako Rusi zaista gledaju na za sada odličnu komunikaciju Putin – Tramp?
Postoje dva ugla gledanja. Jedan iz ugla medija, da Tramp i Putin imaju odličnu komunikaciju i da je Tramp bolji izbor za partnerstvo SAD-a i Rusije. I mnogi ljudi na ulici imaju ovakav stav i smatraju da oni imaju dobre odnose jer je Tramp nova osoba, a Putin je dobar diplomata i mogu da ostvare dobru komunikaciju.
Druga strana su oni koji su umešani u politiku. Iz njihovog ugla gledanja, Tramp je možda dobar izbor za Rusiju, ali je predsednik SAD-a, jedne od najvećih i najjačih zemalja sveta i on ima svoje interese.
Ne možemo da kažemo da su svi problemi po pitanju odnosa naše dve zemlje rešeni izborom Trampa. Tramp je biznismen i jako je pragmatičan i radiće samo ono što on misli da je dobro za Ameriku, ali ne i ono što je dobro za Rusiju, Kinu i druge zemlje.
Zašto je propao komunizam?
Ne mogu da se složim sa ovako formulisanim pitanjem jer zapravo komunizam nije propao, njegova ideja i nauka su korisni i važni i značiće u budućnosti.
Problem je bio raspad SSSR-a i drugih komunističkih zemlja koje su se podelile ili postale kapitalističke. Ne radi se samo o tome da je SAD želeo pobedu nad SSSR-om, nego o tome da je 70-ih i 80-ih elita komunističke partije koja je upravljala državom više mislila o svojoj ličnoj situaciji i nisu radili u najboljem interesu za državu.
Veliki problem je bila industrija koja je prestala sa razvojem, a to se desilo jer smo imali, a imamo i sada, veliki naučni potencijal koji smo trebali da iskoristimo, ali to nismo uradili.
Šta su po vama greške, a šta uspesi komunizma u Rusiji?
Već sam rekao o našim greškama, jer ako gledamo Kineze oni rade odlične stvari po pitanju vođstva. Oni posle 5 ili 10 godina penzionišu celo vođstvo (konsultante i druge) i dovedu nove ljude. Vođe nisu aristokrate, nego osobe koje misle o državi. Mi to zovemo Lenjin stil. To je odličan način upravljanja državom. U SSSR-u toga nije bilo. Kod nas je bila aristokratija unutar zatvorenog kruga.
Ako pričamo o uspesima, Rusija danas živi na tim uspesima. SSSR je prva zemlja koja je uvela radni dan od osam sati i radnu nedelju od 40 sati. Druge zemlje su to uvele posle nas. Lekovi su bili potpuno besplatni kao i obrazovanje koje je bilo na veoma visokom nivou.
Napravljena je i odlična industrija zasnovana na nauci, poslali smo prvog čoveka u svemir, napravili nuklearno oružje.
Danas ljudi u Rusiji ne razumeju kako su lekovi nekada bili besplatni. Plaćaju lekove, plaćaju obrazovanje i jako su ljuti zbog toga. To su bile dobre stvari komunizma koje ljudima nedostaju.
Kako Komunistička partija Rusije gleda na odnose sa Srbijom?
Ne samo Komunistička partija, već sve partije i svi ljudi imaju isti stav, možda samo neke liberalne partije misle drugacije, ali ja govorim o Komunističkoj partiji. Mislimo da je Srbija najvažniji partner Rusije na Balkanu i u istočnoj Evropi.
Mislimo da naša vlada treba još više da unapredi međusobne odnose u pogledu ekonomije i politike. Smatramo da su Srbi i Rusi braća. Ne radi se samo o sovjetskoj prošlosti, već i tome da imamo istu religiju i da imamo dobre odnose već skoro 300 ili 400 godina.
Kosovo i Metohija su neodvojivi deo Srbije, pa me zanima šta Rusi kao narod zaista misle o tome i da li na neki način mogu da pomognu?
Narod Rusije smatra da postoje dve važne stvari. Prvo i najbitnije je da je Kosovo deo Srbije. Sa druge strane, ako pričamo o međunarodnom pravu, smatramo da tu postoje dupli standardi.
Ako međunarodna zajednica želi da da Kosovu samostalnost od Srbije, ona to treba da omogući svim ostalim narodima. Tu stalno postoje dupli standardi i uvek trebamo da mislimo ko ima prednost.
Narod u Rusiji smatra da je to velika greška Amerike, ali i da ona ne želi jaku Srbiju u ovom delu sveta, da ona želi da učini Srbiju slabijom.
Da li Rusija može da pomogne je teško pitanje, ali mislim da trebamo da koristimo sve mogućnosti UN-a u rešavanju ovog problema i mislim da naše diplomate rade dobar posao.
Žao mi je, ali ne znam kada će Srbija moći da povrati Kosovo. Ako pričamo o diplomatskom načinu, zapadne zemlje to ne dozvoljavaju. A ako pričamo o vojnom načinu, to nije dobra stvar. Trebamo da se nadamo, ali je to težak i dug put.
Gleb, ti ste glavni urednik nedeljnika Komunističke partije u Novosibirskom. Kakva je to novina?
Naša novina zove se „За народную власть!“ (За власт народа!). Novina izlazi svake nedelje i imamo u gradu Novosibirsku tiraž od 10.000 primeraka. Naša novina je jedna od najpopularnijih. Mnogo ljudi je čita redovno i imamo dobru komunikaciju sa čitaocima.
Za nas je to dobar način da ljudima damo drugi pogled na stvari. Naš gradonačelnik u Novosibirskom je komunista. Komunistička partija je pobedila na izborima pre tri godine i naše novine sada nisu opozicione novine, već neka vrsta zvaničnih gradskih novina, koja izveštava o uspesima gradske vlasti.
Kako u Novosibirskom razvijate privredu, privlačite investicije i šta bi kompanije iz Srbije mogle da prodaju u Novosibirskom?
Grad Novosibirsk ima isplanirane industrijske zone i svakom novom investitoru obezbeđuje se zemljište. Nova kompanija može da računa na 50% bespovratnih sredstava za pokretanje proizvodnje, tako što polovinu od toga daje Ruska federacija, a po 25% daje region i lokalna samouprava.
Kompanije iz Srbije su dobrodošle u Novosibirsk. Na našem tržištu najpotrebniji proizvodi i to u velikim količanama, su voće, povrće i alkoholna pića. Vi u Srbiji imate dobre proizvode i vaše kompanije treba da pronađu način da budu zastupljenije na tržištu Rusije.
Kako se osećate u Nišu?
Niš je prelep grad i uživam u lepom vremenu. Za mene je ovde stvarno toplo, jer je u mom rodnom gradu Novosibirsku jako hladno, oko minus 10. Došao sam ovde i ne da vidim proleće, nego pravo leto. Vidim jedno jako lepo i toplo leto.
Posetio sam razne lokacije u Nišu, grad je jako lep i ovde zaista uživam. Najvrednija stvar koja mi se najviše sviđa su ljudi koji žive ovde, jako su kulturni, prijateljski nastrojeni i jako su dobri. Došao sam ovde i osećam se kao kod kuće. Jedva čekam da dođem ponovo u Niš i Srbiju, verovatno sledeće godine.
D.Ilić