Objavljeno: četvrtak, 25. septembar 2014.

Gospodin Pukovnik iz sobe 23

[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Dušan Stojanović

Dusan-StojanovicNišlija Dušan Pavković najneobičniji stanar Gerontološkog centra „Jelenac“ u Aleksincu.

Od jeseni 2009. godine, kada se  Dušan Pavković (78) nastanio u Gerontološkom centru „Jelenac“ u Aleksincu, ova ustanova postala je bogatija za jednog pukovnika avijacije u penziji,ili kako ga ostalih 120 korisnika zovu, generala. Druželjubiv i uvek spreman na šalu sa svojim cimerima i cimerkama, svakodnevno im razgaljujući srca, čak i kada im  nije ni do čega, ovaj rođeni Nišlija je posebnu atrakciju načinio od svoje sobe broj 23, pretvorivši je u svojevrstan mini muzej.

Prvo čim se uđe u sobu, posetiocu odmah zapadnu za oko tri krzna na zidu-od medveda, divljeg vepra i vuka (trofeji tokom službovanja u Makedoniji). Tu su i dve sablje, jedna od dede Mladena sa Solunskog fronta, a druga od oca Dobrivoja, kapetana vojske Kraljevine Srbije.

Na drugom kraju, na vitrini su makete aviona „mig 21“ i „orao“, a između njih veća Dušanova fotografija iz aktivnih oficirskih  dana. O broju ordenja i drugih priznanja da i ne govorimo. Ono što nam je sa velikim ponosom pokazao ovaj izuzetno zanimljiv i divan čovek, to je  njegova kompletna vojnička  avijatičarska uniforma, koju je nosio do penzionisanja i želja mu je, kako veli, da u njoj bude sahranjen kada jednog dana odleti zauvek.

Inače, Dušanovo detinjstvo nije bilo ni malo lagodno,pa ipak, osmoljetku i srednju školu  završio je sa odličnim uspehom. Rano je zavoleo avione i vazduhoplovstvo, jer je imao komšiju pilota koji ga je često vodio na aerodrom. Upisuje se na Vazduhoplovno-tehničku akedemiju u Rajlovcu kod Sarajeva, koju je takođe završio sa odličnim uspehom.

Na službu odlazi u Skoplje i kao vazduhoplovni inženjer na aerodromu „Petrovac“ provodi 12 godina u svojstvu pomoćnika komandanta lovačko-bombarderskog puka i brigade za tehničku službu. Paraleno s tim, bavio se i padobranstvom.

U međuvremenu Dušan je završio i ekonomski fakultet i na njemu magistrirao. Zbog tehničkog i ekonomskog obrazovanja, biva prekomandovan u Zemun u Komandu ratnog vazduhoplovstva, a nakon toga prebačen je na dužnost načelnika za planiranje razvoja i finansiranje tadašnje Treće armijske oblasti. Devet puta je odlikovan tokom službovanja, a u dva mandata biran je čak i za republičkog poslanika u ime JNA.

– Sve je to lepo i nezaboravno i zato sam u ovoj sobi u mom kutku,među svojim vršnjacima i predivnim ljudima iz „Jelenca“, sa direktorom Draganom Veselinovićem na čelu, odlučio da osmislim nešto neobično i toplo što će me asocirati na mladost i vojničke dane-kaže Pavković.

I dan danas sam očaran avionima i avijacijom,dodaje Dušan,ali ipak,moj najveći ponos je moj sin Slobodan, koji je mašinski inženjer,a tu su i moja tri unuka .

– U ovaj Dom nisam došao slučajno i to sam učinio svojom voljom.Jednostavno, želeo sam da posle smrti supruge rasteretim familiju, koja se, da kažem i to, protivila mom odlasku. I dalje se lepo slažemo i često družimo. Skrasio sam se u ovoj dobro organizovanoj sredini gde ću provesti ostatak života,jer je ovde sve vrhunsko i podređeno korisnicima-ističe Pavković.

A kada smo se pozdravljali i odlazili   iz ove  ustanovi, direktor Dragan Veselinović se kratko obratio Dušanu. Gospodine pukovniče, ponosimo se što ste naši i mi smo vaši.

Ove reči, valjda dovoljno govore, o kakvom  se  čoveku iz sobe-muzeja broj 23 radi.