Jovanović: Niš je u rukama secikesa

Niš je u rukama secikesa. Oni objektivno nemaju nikakav uspeh i sada se pozicioniraju pred izbore tako što iznose „prljav veš“ jedni o drugima – objašnjava profesor sociologije Đokica Jovanović pojavu sve narastajućeg sukoba u niškoj vladajućoj koaliciji Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije.

Protest hiljada Nišlija: Ukoliko ne snizite cenu grejanja, idemo na veliki miting!
Profesor sociologije Đokica Jovanović

Priznavanjem Igora Novakovića na društvenoj mreži Facebook da je zapošljavao kadrove SNS (kao da nije i iz SPS) daje vrlo „blatnjavu“ sliku aktuelne političke scene u gradu i jedan vid „rukavice u lice“ naprednjacima. Istina, već nekoliko dana član SNS, Žarko Đorđević ga na ovoj društvenoj mreži kao javno pita o raznim intrigama u vladajućoj koaliciji, gde Novaković kao odgovara na neka, a na neka ne, a ima i opcija odgovora „da uglavnom je tako“… Sve ukazuje na vrelu političku jesen jer SPS sumnja da mu SNS (ionako rascepan) radi „o glavi“. Možda se to ne bi doticalo građanstva da upravo ti kadrovi ne odlučuju o važnim stvarima u Nišu.

igor-novakovic
Igor Novaković SPS: preko Facebook-a priznao da je zapošljavao po nalogu SNS

-Oni su podelili plen i sada se ne svađaju oko toga već o pozicijama koje bi trebali da zauzmu pred izbore. Kako, SNS pa ni SPS nisu u pravom naučnom smislu partije s ideologijom i svim drugim odredbama, već interesne grupacije, oni nemaju „u rukama“ ništa drugo nego da iznose loše stvari jedni o drugima. I prema tim zapošljavanjima, vidi se da su najveće secikese upravo oni koji su najgrlatiji – objašnava Jovanović.

M.S.

3 Comments

  1. Странка или интересно удружење грађана? Мислим да одговор није тежак. Никаве ту идеологије нема, ако се под идеологијом не зове жеља за „приступ“ буџету. Још ако ти западне да продаш неку државну имовину, Бог да те види. Припадници једне идеологије са лакоћом постају носиоци друге, ако је та друга успела да се докопа буџета.
    На примеру „функционерског додатка“ се јасно види континуитет у раду. Једни, сели и размислили, како паре грађана да постану њихове. То преточили у одлуку. Други, тада опозиција, доласком на власт настављају са благодетима претходних одлука. Како је јасно да таква одлука није чин самовоље једног човека, јасно је и да се ради о организованој групи. Ако је та „организована група“ чинила незаконите ствари, да ли можемо говорити о „организованој криминалној групи“?
    Шта се променило у граду, променом власти? Партијско запошљавање? Настављено, Повећање цена услуга јавних предузећа? Настављено. Задужење грађана путем кредита за потребе града? Настављено. Уништавање вредности и имовине града? Настављено. Финансирање „пројеката“ кроз које град добија ништа? Настављено…
    Сада претходни хоће да смене садашње! Они на много лепши начин повећавају цене и порезе, много културније запошљавају своје, много лакше задужују град… Са друге стране се шири безнађе. „Гласајући за друге, гласате за власт“. Ти „други“ неће прећи цензус. Стварност? Они могу прећи цензус само ако се не гласа за друге. Само негласајући за друге омогућавате да све буде исто, Своје гласове црпу из оних које су запослили. И оних којима су обећали да ће их заполити. „Само да прођу избори“. Уцена радним местима, које су успешно погасили, је једини начин њиховог опстанка.
    Време је отргнути се из њихових раља. Време је за нови почетак. Грађани, који до сада нису били у, или при, власти, они који нису били партијски руководиоци јавних предузећа, да се покрену и дају свој допринос одласку са сцене тако намножених, интересно удружених, партијаца, Једни су нам угасили Радио Ниш, други НТВ. Сада ће преко својих медија причати о својој доброти и потреби наше захвалности. Овога пута то неће успети. Не само захваљујући нама, него захваљујући и њима. У току је њихово распадање, сами себи више не верују. Намножили се, више нема толико места колико има њих. Даве се у сопственом блату. Покренимо се, подржимо протесте грађана око гашења нишке ТВ. Какви год да смо тамо, и лепи и ружни, и писмени и мање писмени, и „цепани“ и углађени… то смо ми. Свака наша мала победа је њихов велики пораз.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *