Na današnji dan pre 82 godine, 147 logoraša u koncetracionom nacističkom logoru na Crvenom krstu, predvođeni studentom Brankom Bjegovićem, krenulo je ka žicama logora u slobodu. Tog dana 105 logoraša uspelo je da probije ogradu od bodljikave žice i pobegne a 42 je poginulo tokom bekstva. To je ujedno bilo i prvo bekstvo logoraša iz nekog logora Trećeg rajha.
Koncentracioni logor u Nišu je svedok jednog od najmračnijih perioda novije svetske istorije. U zgradi napuštenog vojnog magacina, septembra 1941. počinje se sa izgradnjom logora nedaleko od železničke stanice Crveni krst a već oktobra se u njega dopremaju ljudi iz okolnih mesta. Oktobra 1941. godine su svi Jevreji iz Niša i okoline bili u logoru, sa ne malim brojem Roma i uhvaćenih simpatizera Norodnooslobodilačkog pokreta.
Uslovi za život u glavnoj logorskoj zgradi bili su krajnje nehumani. Mračne prostorije bez grejanja i ventilacije, spavanje na tankim slamnatim podlogama na betonskom podu. Hrana je bila, kako opisuje jedan logoraš „nikad sit, uvek gladan“, jedva dovoljna za preživljavanje.
U logoru ni početkom 1942. nije bilo streljanja. Tek kada se poširila vest da se sprema streljanje uhvaćenih partizana iz Kopaoničkog odreda, osuđenici na smrt dogovaraju bekstvo. U večernjoj šetnji krenuli su do kapije, a kada nisu mogli tu da probiju njih 147 krenulo je ka žicama logora pod vođstvom studenta Branka Bjegovića. Nemačka vojska je sa tavana otvorila rafale na pobunjenike, i mnoga tela ostala su na žicama. Poginulo je njih 42, dok je 105 logoraša pobeglo preko žice. U toku 1944. godine, predosećajući kraj, nacisti su uništili dokumentaciju, spalili posmrtne ostatke streljanih na Bubnju i 14. septembra 1944. likvidirali poslednjih 36 logoraša.
Ozimić: Mnogi danas nakon posete logoru izlaze u suzama
Polaganjem venaca i opelom danas je obeležena 82. godišnjica proboja Logora na Crvenom Krstu. Nebojša Ozimić, viši kustos Narodnog muzeja Niš, na obeležavanju dana sećanja na sve nedužne žrtve nacističkog logora, kaže da je u narednim danima na Bubnju streljano oko 1200 ljudi kao osveta za ovo bekstvo. Pretpostavlja se da je od februara 1942. do oktobra 1944. kroz kapije logora prošlo oko 30 000 ljudi, a da je više hiljada streljano na Bubnju.
„Mnogo ljudi danas posećuje logor, svedočanstvo velikih stradanja. Najviše posetilaca je iz zapadno-evropskih zemalja oko 70 odsto, i uglavnom kada dolaze ne znaju mnogo o logoru. Kada odlaze, mnogi izlaze u suzama upravo zbog toga što su spoznali jednu istoriju koja im nije bila prezentovana u njihovom školskom programu. Sa druge strane dolaze ekskurzije učenika koji odavde izlaze oplemenjeni rodoljubljem koje će nastaviti da šire.“ – kaže Ozimić.
Unuk jednog od logoraša koji je bio učesnik proboja, Slaviša Jasnić kaže da mu je deda pričao o svim detaljima, a da je sada čuo i zvaničnu verziju koja se poklapa sa pričama šta se odigralo.
„To su užasi koji ne bi trebalo nikad u svetu da se ponove. Teško je u ovakvim momentima pričati, to je bila borba za opstanak, oni su znali da će biti streljani i to je jedinstven primer u svetu da se jedna grupa ljudi odvažila da pobegne iz logora. Moj deda jedan od onih koji su uspeli da pobegnu. Malo je neopravdano što ja potomak, unuk nisam shvatao veličinu ovog čina. Mnogo toga u svetu nije obelodanjeno šta se ovde dešavalo.“ – rekao je Jasnić.
Od 1967. godine prostor nekadašnjeg Koncentracionionog logora pretvoren je u muzej posvećen svim žrtvama stradalim tokom Drugog svetskog rata. U autentičnom prostoru prikazani su uslovi života logoraša, potresne poruke ispisane pred smrt na zidovima, dokumenta o proboju iz logora kao i dokumenta o stradanju jevreja, zatočenika logora.
M.T.
