Vaskršnji post, poznat i kao Veliki post ili Časni post, je period posta i molitve u hrišćanskoj tradiciji koji prethodi Vaskrsu, najvećem prazniku hrišćanstva koji slavi Isusovo vaskrsenje iz mrtvih. Ovaj period je posebno važan u pravoslavnom hrišćanstvu.
Vaskršnji post traje 7 nedelja, simbolišući Isusov boravak u pustinji, gde je postio i molio se pre nego što je počeo svoju javnu službu. Počinje Nedeljom pravoslavlja, koja pada sedam nedelja pre Vaskrsa, a završava se Velikim petkom, danom kada se sećamo Hristove smrti na krstu. Tokom ovog posta, vernici praktikuju uzdržavanje od određene hrane, molitvu, pokajanje i razmišljanje o svojoj duhovnosti.
U pravoslavnoj tradiciji, post postavlja određena pravila o vrsti hrane koju vernici mogu konzumirati. Obično se izbegava meso, mlečni proizvodi, jaja i ulje. Postoje i dani tokom kojih se praktikuje potpuni post, kada se ne jede ništa tokom određenih sati dana.
Vaskršnji post je vreme duhovnog pripremanja vernika za proslavu Vaskrsa, kada se slavi pobeda života nad smrću, prema hrišćanskom učenju. Osim aspekta uzdržavanja od hrane, post takođe podrazumeva veći fokus na molitvu, pokoru, dobročinstvo i pomaganje drugima.
Čin praštanja u Sabornoj crkvi u Nišu
U nedelju, 17. marta, u niškom Sabornom hramu Silaska Svetoga Duha na Apostole služeno je praštalno večernje, uoči početka Velikog i Časnog posta.
Po blagoslovu Njegovog Preosveštenstva Episkopa niškog g. Arsenija, večernje su služili protojerej Miodrag Pavlović, Arhijerejski namesnik prvi niški i protođakon Stevan Krička, dok su za pevnicom pojali učenici niške Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija i bratstvo Sabornog hrama.
Na kraju večernje službe, po hrišćanskoj tradiciji izvršen je čin praštanja, tokom koga se sabrano sveštenstvo i narod međusobno oprašta i izmiruje, kako bi u velikoposni period svi ušli očišćeni od bilo kakvog neslaganja i svađe, i kako bi mogli da, po Hristovoj jevanđeljskoj zapovesti, prinesu svoj dar Bogu pomireni sa svojim bližnjima.
M.T.