Komunalnog inspektora opštine Crveni Krst u Nišu, Dragija Stojanovića(60) pretukla su četvorica za sada nepoznatih osoba u niškoj tvrđavi. Petnaestominutna agonija ovog službenika se dogodia 16. jula oko 13,40 sati u rovovima Tvrđave gde je Stojanović bio na radnom zadatku.
Šutirali su ga dok mu nisu oteli 2.000 dinara, a u torbi videli da nema para već samo dokumentaciju. Oteklina na obrazu od udarca mu je splasla, ali još uvek ga bole leđa i grudni koš jer je dobio direktan udarac u grudi.
Reč je o referentu komunalne inspekcije koji je kardiološki pacijent sa dva ugrađena stenta,a boluje i od najteže reumatske bolesti, Beherovog oboljenja. Ovaj slučaj je prijavljen kabinetu ministra policije, a okvalifikovan je kao razbojništvo.
Nisam ni slutio da tako bezočno mogu da budem napadnut usred bela dana. Ja sam video tu četvoricu Roma kako me prate jedno 30 do 50 metara iza mene dok idem kroz Tvrđavu – počinje priču Stojanović i pokazuje medicinsku dokumentaciju od doktora.
Primetio je da sva četvorica ne skidaju oči s torbe.
Kada sam došao na mesto gde bi trebalo da proverim da li postoji mogućnost priključka za struju za održavanje neke manifestacije, prilazi mi jedan od njih i pita: „Je li prijatelju da nisi video jedno dete na biciklu. Tražimo ga celo jutro“. Ja sam rekao da nisam. Nisam tada ni pomišljao šta će da usledi jer sam mislio da imaju svoju muku. Jedan me onda pitao „da li znam koliko ima sati“. Odgovorio sam „vidiš valjda da nemam sat“. Na to je on dobacio „kako to samnom razgovaraš?“. Onda sam osetio jak karate udarac nogom po levom obrazu i tada je počelo mučenje. Gurali su mi ruke u džepove i izvadili novac – priča svoju nesreću ovaj inspektor u svojoj kući u jednom selu kraj Niša.
Došlo do otimanja torbe koju je jako držao, tako da se skroz iscepala. On prepričava da su ga oborili na zemlju i krvnički šutiirali nogama.
S obzirom na to da patim od reume, nisam mogao da se branim od četvorice. Šutirali su me, psovali što nemam para u torbi. Jako sam se zgrčio i sada me najviše bole leđa i grudni koš dok jedem – objašnjava on i pokazuje nam medicinske nalaze.
Kraj njegove agonije nije došao kada su četvorica razbojnika odlučila da prestanu da ga tuku.
Kada su prestali da me šutiraju, udaljili su se nekih pedesetak metara i ja sam polako izvadio iz džepa telefon da bi zvao policiju. Oni su to videli pa se jedan s belim kačketom ponovo vratio, počeo da me psuje i dok sam bio na zemlji udasrio mi šamar i oteo telefon. Onda ga je tresnuo o zid Tvrđave, polomio se u paramparčad. Onda su otišli – priča Stojanović.
To mesto gde je pretučen nalazi se u delu gde je spomenik topličkim ustanicima. Nalazi se kod mosta u Tvrđavi pa prema auto pijaci gde nema žive duše.
Trebalo je da pođem na takvo mesto sa vozačem, mada ja uvek na zadatke idem pešaka ili autobusom. tada bi bila nas dvojica, ne bi me tako lako iznenadili – objašnjava on.
M.S.
Nemojte Rome da nam dirate. Oni su posebno zaštićeni. Naročito kako su došli iz Nemačke.