Oktobar se otegao kao gladna godina, zgusnut kao ni jedan, a evo nam i novembra. Čini mi se da se na globalnoj svetskoj sceni krčka gadno i žestoko, a na domaćem terenu – nikad življe. I sve se nekako vrti oko mog naroda , ovog jedinog kojeg imam, koji je jedini na svetu baš takav kakav jeste: (ne)jedinstven, (ne)radan, (ne)odgovoran i beskrajno (ne)srećan. Verovali ili ne, drznuli se neki tamo viđeni ljudi da mi diraju narod.
Ne, odlučio sam odmah, ne može niko nekažnjeno da dira moj narod. Ne dam, prosto i to ti je! Evo, ipak, da se malo izkonsultujemo…
A, Bulatović …
Objavljujem, kao prvo, javno neka se zna: najneumorniji premijer na svetu, najvredniji, najpametniji – to je baš moj premijer Aleksandar Vučić. Iako nije sporno da je on najbolji srpski premijer od onog tamo dalekog prote Nenadovića, ne dajem mu za pravo da mi vređa narod. Ne sme on da misli, a pogotovo javno da ponavlja kako mu je svejedno što mu je narod vazda nezadovoljan, nesrećan i tako nekakve slične premijerske nebuloze!
Hajde to nekako i da razumem. Dojadilo čoveku-premijeru da mu ljudi stalno govore kako im se ne sviđa što im je smanjio plate i penzije, što obradova prosvetare u avgustu pa ništa, što sada obradova penzionere, pa će opet biti (čuće se)…
No, kako da razumem i da mu oprostim što se, onako osiono premijerski, okomi na jadnog Darka Bulatovića, novog i još sasvim nevinog gradonačelnika Niša? Zar mu nije bilo dovoljno što mu se skoro u Beogradu istrese pred stranom delegacijom što se jadni Darko izvinjavao niškim nezadovoljnim kafedžijama? Zar je morao da ga onako okrivi i obruka ispred njegovog rođenog kabineta u centru Niša? Zar je Bulatović kriv za gubitak u gradskoj kasi od 50 miliona evra, koje mu u nasledstvo ostavio partijski drug Perišić pa i oni pre njega…?
Dakle, Vučić može što mu se prohte, ali i tu ima granica. Čim se ostrvio na mog gradonačelnika Darka, to znači da je okrivio sve građane Niša. Darko ili narod – pitanje je sad? Jadni Darko je samo prvi Nišlija među svima i – jednakima. Zato ovde uzimam u zaštitu našeg vrednog i darovitog Darka…
Zbog svega toga premijeru Vučiću ne daje za pravo ni činjenica da mu je izvorni nebiološki praotac jedinstveni i nezaboravni radikal Nikola Pašić sa onom čuvenom porukom generacijama koje dolaze:
„Pomoći nam nema – propasti nećemo!“ Ne pravda ga ni to što je Vučić posle Pašića prvi premijer posle ravno sto godina koji je uvažio i uveličao Niš svojim boravkom sa kompletnom Vladom. Ne može ga, takođe, abolirati ni drugi njegov nebiološki otac aktuelni predsednik države Nikolić..
Ne volim da mi diraju i ponižavaju narod i neću im to dozvoliti. Slažemo li se, narode moj jedini?