Objavljeno: utorak, 25. novembar 2014.

Niške taksiste pijani klinci psuju, bljuju…

[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Milorad Doderović, novinar SBS radija

490x370_Milorad-Doderovic

Vraćam se iz Beograda sa arandjeldovdanske slave UNS-a. Na glavnoj autobuskoj u Nišu uzimam taksi i tokom vožnje sa taksistom ćaskam o tome kako za njih ima više posla u vreme slavskih dana i noći, ali i više bliskih susreta sa ljudima koji su se malo više prepuštali iću, ali naročito piću.

Taksisti, naročito u noćnim vožnjama imaju susrete sa raznim mušterijama, uz česte vrlo neprijatne situacije naročito kada su mušterije pijane, priča mi taksista. On dalje kaže da su im najneprijatniji susreti sa pijanim klincima kojih na ulicama ima u sitne sate ne samo u vreme slava, već i u dane vikenda. Slušam ih kako se hvale da su bili na slavi, žurci, nekom rođendanu, na koncertu ili u kafiću i pili sve redom mešajući razne vrste alkohola. Valjda da se junače i takmiče, da budu veće da se pred devojkama. Ako takve primim u taksi, često i ne znaju gde treba da ih vozim, ili ako znaju onda nemaju lovu da plate vožnju. A ako ih je više onda umeju da budu vrlo nezgodni, čak da i fizički nasrću na nas, priča taksista.

taxi

– „Gotovo po pravilu ti golobradi pijani noćni putnici, najšešće muškarci, ali ima i devojaka, već posle stotinak metaera vožnje  povraćaju u našim vozilima i onda nam automobili danima smrde, pa je zato bolje takve i ne voziti. Kada me pozovu na određenu destinaciju i vidim da me čeka grupica koja se tetura, galami i govori nemuštim jezikom utrnulim od alkohola, radije dam gas i odbijem da ih vozim.Ne želim da imam posla sa pijanim mladim budalama. Zbog toga me psuju i gađaju kamenjem i flašama, ali ne isplati se biti fin prema takvim mušterijama“, priča mi još taksista.

Moj sagovornik tvrdi da su stariji ljudi koji su „pod gasom“ ipak finiji.Treba im samo malo pomoći prijatelja, članova porodice ili taksiste dok uđu i izađu iz taksija, a onda na kraju uredno plate vožnju i ponešto i promrmljaju.

Moj razgovor sa taksistom potrajao bi sigurno duže da ne stigosmo do zgrade u kojoj stanujem.Već su ga zvali na novu vožnju prema Durlanu. Mlad čovek, reče da ima i dvoje dece i nezaposlenu suprugu.

„Šta god mislili o nama, mi zarađujem svoj hleb dosta teško, a često su nam od svakakvih mušterija ugroženi i životi. Naš sindikata pokušava godinama da ubedi vlast da taksistima treba odobriti posedovanje i nošenje  pištolja „, reče mi taksista na kraju, iznoseći moju torbu iz gepeka.

Nisam hteo da uzmem kusur. A, povodom priče o agresivnim pijanim klincima, u glavi mi je lebdelo pitanje: „Čija su naša deca“?