Osveženje na niškoj muzičkoj sceni stiglo je u vidu trip hop benda „Paydo komma“. Iako bend postoji od 2011. godine, prvi nastup zabeležili su početkom decembra u klubu Feedback, i prosto oduševili publiku. Luka Stojanović, jedan od osnovača benda dao je intervju za Gradjanin.rs
Kako ste zadovoljni prvim koncertom?
Skroz je bilo magično. Prvo što su članovi sva tri benda koja su nastupala drugari i poštujemo rad i jednih i drugih (Ventil i There), tako da je u startu imao neku drugarsku konotaciju. A onda smo bili prijatno iznenađeni brojem ljudi koji su bili na svirci, koji su umnogome i doprineli da enrgija benda i njih bude sjedinjena i da se na kraju to pretvori u dobar provod.
Jel planirate neki solo nastup sledeće godine?
Za solo nastupe još uvek ne znamo, ali imamo u planu neku organizaciju u Novom Sadu, pa ćemo sa tim bendovima na proleće verovatno napraviti i neku svirku u Nišu.
Iza sebe imaju ep Povest eksplicitnog uma iz 2012. godine, i album Strano iz 2014. godine, na kojem je pored članova benda Luke Stojanovića (bas gitara), Bojana Ilića (bubanj), Marije Sibinović (vokal) i Nenada Tasića (elektronika) radio i gitarista Dušan Mirković, koji je napustio bend posle izdavanja albuma.
Kakav je album Strano?
Moglo bi da se opiše kao rok koji je pojačan nekim mračnim ambijentom elktronike. Dok u lirici ima svačega, ima ličnih nezadovoljstvava, pokušaja da se ukaže kako mogu da se reše neki društveni problemi.
Jel bilo nekih problema prilikom snimanja albuma?
Jedina problematika nam je bila što nam je pevačica u toku snimanja albuma bila trudna, tako da je ta jedna lepa stvar odužila snimanje albuma. Takav stav imamo u bendu da svako treba da odradi poso onako kako on oseća da treba da ga odradi, i to se na kraju pokazalo kao dobro rešenje jer nismo imali neke konkretne probleme.
Kako ste došli na ideju da se album zove Strano?
To je bila šala, kao gde bi svrstao naš bend kad bi u kompu imao dva foldera. U domaće ili u strano!? Pošto ne patimo od nekih “umnih” imena, bend nam se jelte zove Paydo komma, složili smo se da se album prosto zove Strano. Kao što smo se i svi definitivno složili da bi taj album, odnosno našu muziku svrstali u folder strano.
Kada publika može da očekuje novi album?
Počeli smo da radimo materijal, ali ne žuri nam se nigde dok sve to lepo ne stasa. Dok ne budemo zadovoljni kako to zvuči nećemo da izbacujemo novo izdanje, ali svakako će pesme kada budu gotove moći da se čuju na nastupima. Nikad ne možeš da proceniš koliko ti vremena treba, nekad se preceniš pa okasniš, a nekad stvari krenu kao po loju, što se kaže, pa završiš ranije nego što je planirano. Tako da videćemo.
Gosti na albumu Strano, bila je Zorana Ignjatović, koja je otpevala pesmu „In burning“, i Dalibor Ristić (Sizife daj kamen) na obradi pesme benda Dobri Isak, „Mi plačemo iza tamnih naočara“.
Kako ste se odlučili da obradite pesmu benda Dobri Isak?
Prevashodno iz ogromnog poštovanja prema bendu, jer na neki način to je začetak nekog undergrounda u Nišu. Svi smo i ranije slušali bend, i smatramo da je ta pesma vanvremenska, pa smo se rešili da imamo neki virtuozniji pristup obradi. Pozvali smo i našeg druga Dalibora Ristića (Sizife daj kamen) da nam odsvira gitaru na toj pesmi.
Kakva je vaš odnos sa ostalim bendovima iz Niša?
Prijateljski. Iz prostog razloga što Tasić i ja (Luka) držimo nezavisnu izdavačku kuću, koju čine većina bendova iz Niša. Mislim da je i poenta da lokalna publika podrži lokalne bendove, jer povratna informacija (feedback) je značajna bendovima kao neka nagrada za autorski rad i potrošeno vreme koje su uloććili u to.
Kako ste došli na ideju da date bendu ime Paydo Komma?
Krenuli smo 2011. godine na Gitarijadu i posle neke priče o trip-hopu, (Tasić i ja) ja sam rekao da bih pravio bend, ali u šali rekao i da mora striktno da se zove Paydo Komma. On je na to rekao dobro ajde, i tako je krenulo. U principu da smo znali da će priča da traje ovoliko dugo pitanje je da li bi bend nosio to ime, koje je u društvu dobilo neku drugu konotaciju.
Celokupno društvo je pod nekim mrtvilom, niko da preuzme inicijativu, sve je mračno, bezperspektivno. Ljudi kao da su “overeni” i da nemaju snage da bilo šta u životu urade i da započnu. Paydo Komma je reakcija, neka vrsta objašnjenja za stanje u kom se društvo nalazi.
S obzirom da ime benda asocira na neka drugačija stanja, odnosno na opijate. Ako pitanje nije neukusno kakav je vaš stav prema tome?
Mislim da je to lična stvar kod ljudi, koja može da se pretvori u veliki problem, ali ne predstavlja nužno problem, ako ljudi znaju da se nose sa tim. To može da se vidi po tome što su najbolji albumi u istoriji roka snimani u svakojakim stanjima. Stvar izbora, samo nemojte da drugi ispaštaju zbog toga. Kao što kaće Markoniero “budala ako je budala, može da postane ovisna i od čokolade.”
Ima li nade da vaš sledeći album bude nešto “veseliji”?
To zavisi od društva i od situacije u društvu, ali ne greje me sunce da će biti tako. Što se nekih drugih muzičkih pravaca tiče to nije nemoguće, to zavisi od trenutne inspiracije. Možda bude malo više nekog old school dnb, ambijentalne muzike i nekog chilla, na albumu.
Iz kog razloga ste se opredelili za trip hop?
Jedan je od muzičkih pravaca koji Tasa i ja najviše pratimo. Volim velike bitove, volim ambijentalne delove, neke jazz ili paranoične stvari, to su u supštini stvari koje su proizvele to da trip hop bude jedan od pravaca koji najviše pratimo, jer sve te stvari u sebi sadrži. Poenta ljubavi prema trip hopu je taj jak gruv koji taj žanr ima.
I. Aćimović