Aleksinački Rom, Žarko Saitović (23) promenio je prezime u Đorđević da bi, kako kaže, lakše prošao u životu. San mu je da nađe posao, ima svoj krov nad glavom i osnuje porodicu. Za sada to ne ide lako. Odrastao je u Domu za decu bez roditelja u Aleksincu gde je došao sa sedam godina, tokom bombardovanja 1999. godine. Kašikom odavno ništa nije jeo, svaki dan isprži salamu, papriku (ili drugo povrće) i pola hleba. Klopa k’o bog! Živi od socijale od 6.000 dinara, a plaća „stan“ od 11 kvadrata, 50 evra. Dovija se pomažući oko postavljanja klima. Tako „pretekne“ za struju i hranu. I sjajno je to što ne gubi nadu, nasmejan nam priča svoju storiju.
-Po zanimanju sam frizer, a posao u Aleksincu je teško naći. Saitović je cigansko prezime, a Đorđević sam uzeo jer je srpsko prezime, a i sviđa mi se. Ovako će u radnoj biografiji da mi piše prezime od koga neće pojedini da zaziru-objašnjava Žarko, sada Đorđević. On je bio u Nemačkoj kao azilant, ali nije hteo da laže pa je prvim autobusom vraćen u Aleksinac.
-Država Srbija me očuvala i odhranila, ali u Srbiji nema posla pa sam u Nemačku došao da radim i zaradim.Kad su to čuli zaposleni u ambasadi, odmah su mi kupili kartu za Srbiju pa sam iz Kelna došao posle par dana. One žene u ambasadi su htele da se rasplaču kad sam im rekao da je Srbija predivna zemlja, ali da nema posla. Čuvanje u domu, odlazak na more, ekskurzije, sve je to neko morao da plati, a to je Srbija. Tamo prolazi samo koji laže. Ima Roma koji pričaju da su ovde ugnjetavani, da im se ne daje posao zato što su romske nacionalnosti, ali ja to nisam hteo. Nisam hteo da pljujem po zemlji koja mi je dala sve, koliko je mogla. Zato sam i vraćen. Jednostavno bilo mi je mrsko da lažem-priča Đorđević. Normalno, kao i svaki mladi čovek on ima svoj facebook profil(Žarko Đorđević) gde se za naslovnu slikao pored ormana u domu, u kome je odrastao.
-Za taj orman me vežu prelepe uspomene. Slika je stara, al nema veze. U njemu je bilo sve što sam imao-zaključuje Đorđević.
Komentar na Aleksinac.net o kome se pričalo
Prilikom dolaska ministra Aleksandra Vulina, Aleksinac. Net je preneo priču o dodeli humanitarne pomoći, a Žarko Saitović tada je napisao komentar zbog koga mnogi nisu bili ravnodušni. Prenosimo ga u celini i bez intervencija:
Dragi moji sugradjani ja sam ziv primer da se u Aleksincu zaposljavaju mamini i tatini sinovi i cerke,s obzirom da sam dete iz doma i da se nikada u zivotu nisam stideo da radim bilo koji posao sem naravno da kradem,pre bih prisio na ulici nego da neko zakuka zbog mene,ee nedavno sam bio na razgovor kod naseg doticnog predsednika opstine na razgovor moleci ga da mi pomogne da se zaposlim bilo gde,za hleb nisam imao,da bi mi on ladno rekao „pa ti ako ne mozes da nadjes posao idi KRADI“to je odgovor bio jednog skolovanog Aleksincanina koji je broj jedan u gradu,sta li bi mi ostali rekli pitam se. I da naravno da ne zabiravim posto mi mama i tata nisu u drzavnom sektoru zaposljeni pa samim tim i ja ne mogu,molim sve dobre ljude u koliko cuju da je potreban jedan vredan i posten radnik neka mi jave..
M.S.