Objavljeno: četvrtak, 22. januar 2015.

„Sirotinja“ u džipovima

[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Milorad Doderović, novinar SBS radija

490x370_Milorad-DoderovicPapir trpi sve, pogotovu ako u određenom državnom organu imate nekog ko će vam ga potpisati i overiti pečatom, a što će vam omogućiti da „dokažete“ da ste totalna sirotinja i socijalni slučaj i tako ostvarite pravo na određene beneficije ili prednosti na raznim rang listama.

Studenti korisnici kredita ili kandidati za mesto u studentskim domovima, korisnici raznih vrsta spocijalne pomoći, gradskih i drugih stipendija, zatim korisnici usluga Dečije ustanove „Pčelica“ i mnogi drugi, često se žale medijima upirući prst o one kolege, komšije i sugrađane kojima raznim potvrdama i papirimalažno prikazuju svoje pravo socijalno stanje, što im inače donosi razne prednosti i privilegije. Tako beneficiranu cenu smeštaja svoje dece u ustanovi „Pčelica“ ponekad koriste i roditelji koji svoju decu dovoze i odvoze u skupim džipovima ili automobilima. Na sličan način, dakle uz lažne papire i potvrde možete se lakše dokopati mesta u studentskim domovima, jednokratne ili stalne socijalne pomoći, studentskog kredita, gradske stipendije i drugih privilegija. Da bi marifetluci bili kompletni, montiraju se razvodi, lažno prikazuje podstanarski život i rade mnoge druge prevare kojima nikako da se stane na put. Naravno, ustanove i razni državni organi kojima se donose takvi lažni papiri i kada u njih sa pravom sumnjaju, nisu dužni niti su ovlašćeni da vode istrage o verodostojnosti onoga što se na tim raznim potvrdama tvrdi i navodno dokazuje, osim što javno i preko medija mogu da ukazuju na pojavu kojom se često na nekorektan pa i kriminalan način izbacuju iz igre i sa raznih listi beneficija izbacuju oni koji beneficije zaslužuju mnogo više od drugih koji ih inače lakše dobijaju.

Protest-EI-Nis-1

Jedan od bivših rektora Univerziteta pričao mi je kako su svojevremeno za radnika u administraciji rektorata primili lice koje se uredno overenim potvrdama prikazalo kao totalni socijalni slučaj, što je svakako uticalo i na konkursnu komisiju da primi baš njega. A onda, već prvog radnog dana „socijalni slučaj“ je došao na posao u skupom automobilu. Slične primere čuo sam proteklih dana i u i u javljanjima gledalaca u jutarnjem programu Niške televizije /NTV/, pa se prosto pitam može li se makar nešto u ovoj našoj zemlji Srbiji obaviti bez raznih malih i velikih prevara, pa i lažnih dokumenata. I ne samo obaviti, nego sve to činiti bez ikakvog straha od mogućih posledica.Parola „ko se kako snađe“ kao da se ukorenila kao pravilo ponašanja, kao mera za veštinu snalaženja u životu.Kako onda svoju platu zarađuju oni koji državnim pečatima overavaju laži i prevare, bez straha da zbog takvog ponašanja mogu biti kažnjeni ili čak najureni sa posla? Odgovor je verovatno u činjenici da im se može jer niko nikada nije kažnjen zato što je nekome pomogao da se predstavi kao sirotinja iako to nije, ili što nikada niko nije kažnjen zato što je donosio lažne papire da bi se na bilo koji način „ogrebao“ za neku privilegiju.


 

Nišville 2017