Objavljeno: sreda, 15. oktobar 2014.

Uhapsi me da zaradim koju paru

[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Milorad Doderović, novinar australijskog SBS radija

OLYMPUS DIGITAL CAMERAPompezno lišavanje slobode, zatim produžavanje pritvora, pa onda puštanje na slobodu po sistemu “puji pike, ne važi se”, otvara mogućnost osumnjičenima da tuže državu i naplaćuju visoke odštete za “neosnovano lišavanje slobode”. Tako je još od vremena one čuvene akcije “Sablja” zbog koje su mnogi prosto rečeno odrali državu.

Policijski organi, tužilaštva, sudovi i svi drugi koji čine pravosudni system zemlje Srbije morali bi ozbiljno da se zapitaju da li valjano rade svoj posao, ako prvo hapse pojedince, pa tek onda dokazuju da su krivi i zašto. A ako ne dokažu u zakonskom roku onda se hapšeni nađu na slobodi i čak dobijaju na javnom ugledu i rejtingu tvrdeći da iza njihovog lišavanja slobode stoje političke ujdurme i neosnovani pokušaji javne diskreditacije. Dođe mi da naručim da me pošalju u pritvor, a da za tu “uslugu” ponudim procenat od nadoknade koju bih dobio tužeći državu za nematerijalnu štetu, kaže moj komšija koji je inače smislio aforizam: ”Zašto smo na ivici?Zato što nas je malo u „marici!“

Zanimljivo je da kod većine hapšenja uglednih likova kod građana se prvo javlja vera u pravnu državu, a zatim totalno razočarenje i nevera kada se ti likovi nađu na slobodi. Kod običnog smrtnika u ovom gradu i zemlji se još javlja i sumnja da su mnoga hapšenja zapravo samo bacanje prašine u oči kako bi se stekao utisak o navodno energičnoj borbi protiv zloupotreba položaja, kriminala, korupcije, rasipanja para poreskih obveznika i svih drugih “tumora” koji su odavno metastazirali u  državnom tkivu.

Građani bi inače morali redovno da budu informisani koliko državni budžet olakšavaju isplaćene odštete za hapšenja koja su se završavala slobodom zbog labavih optužnica, koliko je takvih isplata bilo posle akcije “Sablja” kada je slobode lišeno oko 15 hiljada ljudi, kao i koliko Srbiju koštaju presude koje po tužbiama  građana Srbije donosi sud u Strazburu? Ili, koliko je koštala ona nakaradna reforma pravosuđa koja se završila okamaćenim vraćanjem na posao svih sudija koji nisu prošli prvobitno “reformsko rešeto”? Sudske sporove vodilo je preko 700 sudija. I ko je kriv za takvu „reformu“, a ako je kriv kakve je posledice imao? Je li mu falila makar dlaka sa glave?…

Javno pozivam državne organe da me uhapse na blanko, kako bih zaradio koju paru!


Nišville 2017