Poslednjeg dana pred početak velikog Vaskršnjeg posta, društvo srpsko-ruskog prijateljstva i ruskih sunarodnika „Naisus“ Niš, obeležilo je ruski praznik Maslenicu kao i Bele poklade. U Oficirskom domu održan je tradicionalni kulturno umetnički program, a gosti manifestacije mogli su da se posluže palačinkama koje simbolizuju sunce i koje su zaštitni znak ovog praznika.
Stari slovenski praznik Maslenica, kojim se ispraća zima i dočekuje proleće, slavi se u sedmoj nedelji pre pravoslavnog Uskrsa. Ovaj praznik se poredi sa našim Belim pokladama, a jedan je od najdužih praznika koji se proslavlja nedelju dana. Iz društva srpsko-ruskog prijateljstva „Naisus“ kažu da je njihov osnovni zadatak prezentacija zajedničkih vrednosti srpskog i ruskog naroda.
„Maslenica predstavlja i kod Srba i kod Rusa jednu baštinu koju i dan danas negujemo. Ovim praznikom ispraćamo zimu i dočekujemo proleća, a simbol ovog slavlja jeste palačinka koja simbolizuje sunce, zato ćemo danas imati palačinke uz crveno vino i čaj“ – kaže Đorđe Janković iz ovog udruženja.
Na manifestaciji koja se u Nišu obeležava osmi put za redom, izvodile su se ruske pesme, a gimnazijalci iz Niša su kazivali stihove najpoznatijih ruskih pesnika. Da je ovo jedan od najveselijih praznika, ističe Jovana Mitić, pomoćnica gradonačelnice, jer je kako kaže ispunjen brojnim tradicionalnim manifestacijama koje su prilagođene današnjem vremenu.
„Ovo je prilika da se sačuvaju stari običaji, kultura i tradicija dva naroda koji su istorijski, sudbinski i duhovno vekovima upućeni jedni na druge. Grad Niš je uspostavio saradnju sa četiri grada u Ruskoj federaciji, to su Kursk, Kaluga, Belgorod i Sankt Peterburg i jednim okrugom, prefekturom severnog administrativnog okruga grada Moskve“ – ističe Mitić.
Bele poklade u pravoslavnom crkvenom kalendaru poznate su i kao Bela nedelja, Velike poklade ili Proštene poklade, jer se na taj dan opraštaju svađe i uvrede. Poreklo Poklada vezano je za pagansko obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća, koje je hrišćanska crkva prihvatila i prilagodila. Na taj dan se obično po selima mladići maskiraju najčešće kao junaci, žene ili strašna bića koja plaše decu. Takođe se pale gomile slame koje se preskaču jer se veruje da onaj ko preskoči vatru ostaje zdrav čitave godine, a pepelom te vatre mažu se i deca.
M.T.