[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Milorad Doderović, novinar SBS radija
Mediji su se ovih dana utrkivali da objave vest kako niškoj Narodnoj kuhinji, koja je obnovila podelu kuvanih obroka za oko 7.000 socijalno najugroženijih, dnevno u kazanima ostaje nepodeljena trećina obroka.Bilo je i raznih „analiza“ zašto je to tako, a koje su išle dotle da se može pomisliti kako su po jasnim kriterijuma odabrani korisnici ipak siti pa im se jednostavno ne dolazi po topli obrok.
Neki korisnici ovog narodnog kazana su međutim objašnjavali da jednostavno nemaju para za gradski prevoz kako bi došli do puntova na kojima se dele obroci Narodne kuhinje, koje inače kvalitetno priprema kuhinja Studentskog kulturnog centra.
Stojan Prokopović, sekretar Gradskog Crvenog krsta nije se libio da prizna pred novinarima kako je od nekih gradskih funkcionera (a trebalo je da kaže i kojih) bio riban zato što je obelodanio ovaj podatak o trećini nepodeljenih obroka Narodne kuhinje. Međutim, mediji su ovu priču o nepodeljenim obrocima, kao i mnoge druge, „potrošili“ za nekoliko dana i ona je ostala nedopričana do kraja. Bez suštinske analize otkud višak obroka, treba li menjati način njuihove podele, kome podeliti ono što dnevno ostaje u narodnom kazanu, itd.
Mediji često samo načnu temu i problem, ne prate ga u nizu sve dok sva pitanja ne dobiju precizne odgovore, ne prate sudbinu raznih odluka i događaja,ne isteruju odgovornost do kraja i onda vinovnici raznih gradskih tema i događaja rezonuju – pusti novinare neka pišu, svako čudo za tri dana i tri medijska naslova,pa teraj po starom.
Takozvano istraživačko novinarstvo od kojeg su se nekada pribojavali svi oni koji nešto ne rade kako treba, ili ne daj Bože krše zakone i drpaju narodne pare, kao da je „umrlo“ i zaboravljeno. Retke i sve ređe zagovornike ove vrste novinarstva često proglašavaju za „nečije plaćenike“, a prave i svakodnevne teme koje svakodnevni život građana znače, zatrpavaju tabloidne teme i crne hronike.Tako se stiče lažan utisak da su našoj životnoj svakodnevnici „svi vuci siti i sve ovce na broju“!A ovce i jesu za šišanje kad mirno podnose makaze,
Nama je dobro, nama je dobro… A i topli su nam radijatori, puni frižideri, redovne plate, smeše nam se nova radna mesta, grad nam je sve lepši i lepši a političari sve deblji i deblji (pa se bojim za njihov holesterol), deca nam vitlaju noževima i pištoljima, apotekari nam ispod tezge prodaju „bensendine“, sve više je štrajkova i opravdanih i neopravdanih… Reforma je to, kojom se zaustavlja kreditirana kupovina boljeg života. Ali, reformski rezovi bi se lakše podnosili kada bi kačili sve, a najbogatije malo više od običnih smrtnika koji nemaju para ni da plate gradski autobus da bi došli do dnevnog obroka iz Narodne kuhinje.
Ko preživi pričaće svojoj deci i unicima koji i dalje beže u beli svet!