Velika je olakšica kada se tokom studiranja finansirate iz budžeta, međutim nemaju svi studenti tu sreću. Školarine su visoke za naš standard, veliki broj studenata dolazi iz okolnih mesta, pa imaju i dodatne troškove, iz tog razloga mnogi su prinuđeni da istovremeno i rade i studiraju.
Tamara Panić, student master studija Mašinskog fakulteta u Nišu, tokom celog svog studiranja je pronalazila načine da zaradi novac za školarinu i ostale troškove. Nakon neuspelog pokušaja da upiše anglistiku na Filozofskom fakultetu, odlučila se za privatni fakultet Singidunum, na kome je cena školarine 1200 evra.
Upisala sam smer Turizam i hotelijerstvo, jer mi učenje jezika dobro ide, a volim i da putujem. Istog momenta kada sam donela tu odluku, znala sam da ću morati sama da plaćam studiranje, jer moji nisu u mogućnosti da mi plate, a nisam ni želela to. Bio mi je prihvatljiv svaki pristojan posao, cena školarine jeste visoka, ali je olakšica to što se plaća u rate, kaže Tamara.
Da bi lakše pronašla posao završila je kurs za kozmetičare i na početku studiranja se time bavila. Sav novac koji je dobijala za rođendan illi praznike, išao je na plaćanje studija. Nakon završene prve godine, rešila je da tokom leta otputuje za Crnu Goru i tamo radi sezonske poslove.
Drugi i treću godinu studiranja sam platila od novca, koji sam zaradila tako što sam prodavala sokove od ceđenog vođa preko celog leta. Namučim se da sve ispite položim do početka jula i onda radim do kraja septembra. Bilo mi je naporno, ali izdržala sam jer sam imala cilj pred sobom, kaže ova mlada devojka.
Za plaćanje završne godine, morala je da pronađe drugi način, jer od posla u Crnoj Gori nije bilo ništa. Radila je u kol centru neko vreme, da bi se kasnije zaposlila u Auri, kompaniji za proizvodnju i promet kozmetike, preko Studentsko-omladinske zadruge „Akter“.
U tom periodu mi je dan izgledao tako što ustanem u šest ujutru, učim pa odem na predavanja i onda na posao, pa kad dođem uveče opet učenje i sve u krug. Svake subote, koja je mogla da se radi, ja sam radila jer mi je bukvalno svaki dinar bio bitan. Radim tu već dve godine i sada je sve mnogo lakše, navikla sam se na taj tempo, govori Tamara.
Želja joj je da u budućnosti opet upiše neke druge master studije, ali u inostranstvu. Osnovne studije je završila u roku , sa skoro svim desetkama. Trenutno govori engleski, španski, italijanski i nemački jezik.
Naporno je raditi i studirati, ali uz jaku volju i cilj pred sobom ništa nije nemoguće. Sjajan je osećaj kada sama zarađuješ za školarinu, kada samohranu majku oslobodiš tih troškova. Daleko od toga da je sve sivo, ali treba da se pomučiš dok ne dobiješ ono što želiš. Nije nemoguće ovde opstati, ali izvan granica smatram da je to mnogo lakše, zaključuje Tamara.
D.Vasić