Objavljeno: понедељак, 11. фебруар 2019.

Niš i Beograd najgori u borbi protiv korupcije

Ni godinu i po dana po isteku roka skoro jedna trećina gradova i opština u Srbiji nije usvojila obavezni Lokalni antikorupcijski plan (LAP), pokazuje istraživanje Medijske kutije, čiji su rezultati predstavljeni danas u Nišu.

Istraživačica i novinarka Vesna Torović je kazala da je od 145 lokalnih samouprava u Srbiji LAP usvojila 81, a da je lokalno antikorupcijsko telo nadležno za praćenje primene tog plana formiralo samo njih 20, odnosno tek svaka sedma.
Ovakvi rezultati dobijeni su na uzorku od 118 gradova i opština koje su ovom internet portalu dostavile informacije i dokumentaciju zatraženu po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Torović je rekla da u grupu od 85 gradova i opština koji niti su usvojili LAP, niti formirali takozvano Telo za praćenje primene LAP-a, spadaju Beograd, u kojem živi četvrtina stanovnika Srbije, kao i Niš, koji je bio lider u institucionalnoj borbi protiv korupcije na lokalnom nivou.

Ona je podsetila da je u Modelu LAP-a, koji je donela Agencija za borbu protiv korupcije, grad Niš je apostrofiran kao najpozitivniji primer u Srbiji, jer je još 2011. godine, u okviru projekta BIRODI-ja “Gradovi protiv korupcije”, usvojio lokalni antikorupcijski plan. Lokalni antikorupcijski forum (LAF), koji je od 2013. bio jedino funkcionalno lokalno antikorupcijsko telo u Srbiji, i starao se o primeni tog plana, naveden je kao obrazac za „način izbora, organizacije i rada“ svih Tela za praćenje primene LAP-a.

Zorica Miladinović, novinarka i menadžerka istraživanja, kazala je da lokalne samouprave u najvećem broju slučajeva nisu želele da odgovore zašto kasni usvajanje LAP-ova, a da je deo njih „priznao“ da je razlog sopstveni „nedostatak ljudskih i finansijskih sredstava , „nedostatak kadrovskih kapaciteta“ ili „zauzetost nosilaca izrade LAP-a“.

Deo lokalnih samouprava je kao razlog za kašnjenje u formiranju tela za praćenje primene LAP-a naveo priličnu nezainteresovanost građana od integriteta za ovu vrstu angažmana.

Opština Kučevo je, recimo, saopštila da je tri puta raspisivala konkurs za članove takvog tela, ali da joj je pristigla samo jedna prijava. Osečina i Ljubovija su dva puta „uzaludno“ raspisivale konkurse na koje nije stigla nijedan prijava. Batočina, Kragujevac, Kosjerić ili Čajetina su raspisale po jedan konkurs na koji se niko nije javio- rekla je ona.

Uvajanje LAP-a i formiranje antikorupcijskih tela koja se staraju o njegovoj primeni je obaveza svih lokalnih samouprava po Akcionom planu za Poglavlje 23 koji je donela Vlada Srbije 2016.

Modelom LAP-a je predviđeno da LAP-ovi treba da budu usvojeni do 30. juna 2017. godine.

OBAVEZNOST, SANKCIJE I ŠTIKLIRANJE

I ovo istraživanje je pokazalo da gradovi i opštine u Srbiji ne razumeju u potrebnoj meri značaj institucionalne borbe protiv korupcije na lokalu, odnosno donošenja LAP-a i formiranja Tela za praćenje primene LAP-a. Ono sugeriše i da ne postoji neophodna politička volja, ali ni kapaciteti JLS da ovaj mehanizam u praksi „zaživi“- rekla je Zorica Miladinović.

Ona je š kazala da su rezultati još jedno upozorenje da bi u ovom procesu nešto sistemski trebalo menjati, a pre svega regulisati da usvajanje LAP-a i formiranje lokalnih antikorupcijskih tela bude obavezno, ignorisanje takve obaveze podložno sankciji, a monitoring ovog procesa redovan i institucionalan.

To se može učiniti i kroz predstojeću izmenu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ili dopunu Modela Agencije- kazala je.Vesna Torović.

Medijska kutija/ foto: Media reform centar

Vaš komentar: