Objavljeno: nedelja, 19. januar 2014.

[REAGOVANJE] Olako odricanje od legendi i lokal-patriotizam

[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Dragan Panajotović, reaguje na KOŠARKA I 200 NEDUŽNIH STOLICA

dragan panajotovicU sredu je Niš posetio jedan od najboljih srpskih košarkaša svih vremena i aktuelni selektor nacionalnog tima, Aleksandar Saša Đorđević. U prepunoj sali Univerziteta održao je izuzetno zanimljivu tribinu, a nešto kasnije je i otvorio izložbu „Košarka kroz vreme“ u Obrenovićevoj ulici, u kojoj je u tim trenucima bila znatno veća gužva nego obično.

Istog dana u Beogradu je potpredsednik KSS zadužen za Takmičenja, Dejan Tomašević, održao  konferenciju za novinare povodom odigravanja završnog turnira Kupa Radivoja Koraća. Zbog odustajanja Grada Niša od organizacije, ova prestižna manifestacija biće održana u prestonici.

Dvorana „Pionir“, skoro sigurno poluprazna do finala, ugostiće najbolje što srpska klupska košarka poseduje u ovom trenutku.

„Gradski oci“ su naveli tri razloga zašto je Niš odustao od organizacije finalnog turnira Kupa, koji je u istoriji organizovao deset puta.

Prvi je štednja, jer je po procenama za Kup trebalo odvojiti oko 7.000.000 dinara. Drugi razlog je bezbednosni, strah od toga da će huligani naneti štetu dvorani „Čair“. Treći je povezan sa prvim, novac za Kup je, po političarima na vlasti, bolje uložiti u niške sportske kolektive.

Kao retko kada, ova odluka Gradskog veća na predlog gradonačelnika, izazvala je simpatije građana, a posebno lokal-patriota koji preziru klubove iz prestonice, već ih isključivo interesuje niški sport.  Malo ko se zapitao da li Niš zaista treba da se tako lako odrekne manifestacije po kojoj je postao poznat u svetu košarke.

FOTO: mvp.rs

SVE FOTOGRAFIJE: mvp.rs/ arhiva;
Kup Radivoja Koraća u Nišu prethodnih godina

Sedam miliona dinara je stvarno velika suma, ipak, iz Grada su prećutali neke stvari. Prva od njih je da im je Regionalni košarkaški savez „Istočna Srbija“ još 18. novembra 2013. poslao zahtev za pokroviteljstvo oko organizacije Kupa u kome se traži 3.500.000 dinara. Dakle, duplo manje od pomenutog iznosa. Interesantno, na taj dopis Savez nije dobio nikakav odgovor, a desetak dana kasnije Grad Niš se pojavio kao potencijalni organizator. Inače, Regionalni košarkaški savez je, uz pomoć Grada, organizovao poslednja četiri završna turnira Kupa u Nišu (2008, 2009, 2010 i 2012) i po svim ocenama, pokazao se odlično.

Problem u toj eventualnoj saradnji Grada i Regionalnog saveza je očigledan za sve malo upućenije, gradsku vlast drže „jedni“, a Savez predvode „drugi“ iz sveta politike. Bez namere da nekome držim stranu, jer su se i „jedni“ i „drugi“ pokazali svih ovih godina u politici, očigledno je da je nečiji lični interes, u ovom slučaju, bio mnogo bitniji od opšteg, interesa građana Niša.

Druga stvar vezana oko novca koju su iz gradske vlasti prećutali je prihod sa Turnira. Kup ne donosi samo rashod od sedam miliona, donosi nešto novca i u suprotnom smeru. Nije mnogo teško izračunati koliko bi se „otprilike“ dobilo samo od prodaje karata. Kapacitet dvorane „Čair“ puta cena kompleta za četiri dana i dođe se do ne tako malog iznosa. Svih prethodnih godina „Čair“ je bio „krcat“ za vreme Kupa.

radivoje02Olako je prihvaćena i „zamka“ o štednji gradskog novca, šta običan građanin ima od toga?

Da li je neko pitao Nišlije hotelijere, ugostitelje, taksiste, trafikante, dragstordžije, poslastičare, semenkare… da li njima odgovara ta štednja gradskog budžeta?  Kako će oni osetiti boljitak od ušteđenih sedam miliona dinara? Njihovi prihodi bi enormno porasli u ta četiri dana, pa bi se posredno deo njih i vratio u gradsku kasu.

Smeštaj ekipa bio bi plaćan niškim hotelima u kojima rade Nišlije, hala „Čair“ bi dobila sredstva za organizaciju prodaje pića , hrane i osveženja, a u hali rade takođe građani Niša. Obezbeđenje dvorane rade naše komšije i poznanici, gosti bi trošili novac u niškim kafanama i kafićima, prevozili bi ih niški taksisti, sugrađani. Redari su Nišlije, himnu su do sada pevale Nišlije, svi do akrobatske grupe i plesača koji su zabavljali publiku, takođe su iz ovog grada… Šta će njima dobro doneti ova ušteda narodnog novca?

radivoje03Odmah ću se nadovezati i na izjave kako je te pare bolje uložiti u niški sport. Po rečima gradskog većnika zaduženog za taj resor, da je niški Konstantin učesnik završnice Kupa imalo bi smisla organizovati takvu manifestaciju. Ovako, bolje je taj novac raspodeliti niškim klubovima, među kojima je i niški košarkaški klub koji poslednje dve sezone „cedi suvu drenovinu“ i beleži sjajne rezultate. Znate li da su igrači Konstantina novogodišnje praznike dočekali bez isplaćenih plata? Ništa od tih ušteđenih para nije stiglo do njih i praznike su proveli praznih džepova.

Skoro paralelno sa odustajanjem od organizacije Kupa, u Nišu su se održala dva događaja od velikog značaja u sportu. Prvi je Svetsko prvenstvo u rukometu za žene u decembru, a odmah početkom januara i Svetska liga za odbojkaše. Niš je bio domaćin reprezentativnim selekcijama Srbije i gostima sa svih strana sveta. Ne znam koliko su Grad koštala ta dva događaja, sigurno ne malo. Pitanje je i koliko se novca vratilo u gradsku kasu od njih? Nije“ Čair“ bio ni približno pun kao ranije na završnicama košarkaškog Kupa. Drugo pitanje je šta su niški odbojkaši i rukometaši dobili od organizacije ovih manifestacija, osim promena mesta odigravanja svojih takmičenja? Svi košarkaški klubovi u Nišu imaju bar neke trenerke, lopte ili majice dobijene od dela profita zarađenog na Kupu. Naravno da Niš treba da bude domaćin velikih događaja u svim sportovima, to se nikako ne dovodi u pitanje, poređenje sa rukometnim i odbojkaškim takmičenjem samo je navedeno kao pokazatelj koliko su argumenti za odustajanje od košarkaškog Kupa „tanki“.

radivoje04Kao razlog odustajanja naveden je i strah od huligana i od njihovog demoliranja dvorane „Čair“ i stvaranja dodatnih troškova. Ovo priznavanje gradske vlasti da je nesposobna da se izbori sa huliganima i obezbedi običnom čoveku posmatranje košarkaškog spektakla ne vredi ni komentarisati. Kup je organizovan i kada su tenzije bile mnogo veće, održan je i za vreme vanrednog stanja nakon ubistva Zorana Đinđića i stvarno ne postoji dovoljno dobar razlog da se blizu sredine 21. veka bilo koja vlast koristi ovakvim izgovorima.

U uvodu nije slučajno Aleksandar Saša Đorđević, čovek koji je 2010. godine u Nišu predao pehar pobedniku Kupa pred 5.000 gledalaca (Nišlija i gostiju ovog grada). Njegov dolazak na manifestacije koje imaju veze sa košarkom, ali nisu utakmice koje odlučuju za trofej, je izazvao ogromno interesovanje građana i svima će rado ostati u sećanju.

Političari su uskratili Nišlijama da četiri dana na ulicama grada imaju priliku za razgovor, ili bar slikanje, sa desetinama onih sa  biografijom sličnoj Đorđevićevoj. Isti ti političari su se i te kako potrudili da budu viđeni, pa čak su i dovodili članove porodice da se preko reda proguraju i slikaju sa selektorom Srbije na manifestaciji od pre par dana.

Za kraj i poruka lokal-patriotama koji su se obradovali jer Niš neće ugostiti „Titove blizance“. Partizan i Crvena zvezda su ove godine članovi Evrolige, a Radnički iz Kragujevca Evrokupa. Širom Evrope su njihovi igrači dragi gosti i uglavnom igraju pred punim dvoranama. Pehar Kupa su kroz istoriju u Nišu podizali čuveni Dragan Kićanović i Moka Slavnić koji je nagrađen televizorom u boji 1975. godine , čudom Elektronske industrije. Zatim i Dragan Kapičić, Duci Simonović, Saša Danilović, Željko Rebrača, pa današnje NBA zvezde Nikola Peković, Jan Veseli i mnogi drugi koji su obeležili ovu lepu igru širom sveta.   Pehar su pobednicima predavali Nikola Plećaš, Vlade Divac, Saša Đorđević…

Ovom odlukom Grad nije iskoristio mogućnost da dovede u Niš neke igrače koje ćemo za par sezona moći da gledamo u svetskim klubovima i maštamo o prisustvu na nekoj utakmici gde bi smo ih videli uživo. Onemogućen je i aplauz ljudima koji su zadužili ovaj sport, sigurnim posetiocima završnice Kupa, poput Bore Stankovića, Dude Ivkovića, Dejana Bodiroge, Dejana Tomaševića, Dragana Tarlaća i ko zna kome još…

Za takve ljubitelje niškog sporta informacija da je hala Čair vikendom domaćin svim niškim sportskim kolektivima i na njihovim utakmicama je broj gledalaca često manji od broja službenih lica u dvorani. Poslednju utakmicu Konstantina je pratilo manje od 300 gledalaca (veliko pitanje je koliko ih je platilo ulaznicu), a tim Marka Cvetkovića se pobedom u njoj vratio u sam vrh tabele. Kada bi broj gledalaca bio jednak lokal-patriotskim komentarima ispod tekstova u kojima se pominju beogradski klubovi, niškom sportu i sportistima bi bilo mnogo bolje.

Vaš komentar: