Objavljeno: понедељак, 30. септембар 2019.

Otvara se izložba slika Save Šumanovića

Otvaranje izložbe „Poslednja decenija Save Šumanovića“ u Oficirskom domu u Nišu zakazana je za danas, u ponedeljak 30. septembra u 20 sati.

Sava Šumanović

Izložba je plod saradnje Galerije slika „Sava Šumanović“ iz Šida i Galerije savremene likovne umetnosti Niš. Autor izložbe Vesna Burojević, direktor Galerije u Šidu, sačinila je izbor od 27 slika Save Šumanovića nastalih u periodu od 1932 do 1942. godine.

Izložba u Nišu sadržaće izbor slika Save Šumanovića  različitih žanrova, svih pomenutih ciklusa. Prethodno, niška likovna publika imala je priliku da vidi  Šumanovićeva dela još 1972. i 1988. godine.

Autor izložbe Vesna Burojević će u utorak 1. oktobra u 12 sati, održati vođenje kroz izložbu. Izložba će trajati do 20. oktobra.

Sava Šumanović ( 1896-1942) pripada najužem krugu naših istaknutih  umetnika prve polovine XX veka. Rođen je u Vinkovcima ali je od svoje četvrte godine  živeo u Šidu, rodnom mestu svojih roditelja. Gimnaziju je završio u Zemunu a umetničko obrazovanje započeo  u Višoj školi za umjetnost i umjetni obrt u Zagrebu, gde je i realizovao prvu samostalnu izložbu 1918. godine. Usavršavanje je nastavio u Parizu, u ateljeu Andrea Lota (1921). Tada upoznaje mnoge umetnike (Derena,Kislinga…),započinje prijateljstvo za Rastkom Petrovićem, slika u duhu konstruktivizma.

Ponovo boravi u Parizu od 1925 do 1929. godine (sa prekidom 1928. zbog priređivanja samostalne izložbe u Beogradu), izlaže na Jesenjem salonu i Salonu nezavisnih, slika u duhu umerenog kolorističkog ekspresionizma i poetskog realizma. Nastaju neka od njegovih poznanih dela: Kupačica, Doručak na travi, Pijani brod, Luksemburši park, Most na Seni. Slika Pijani brod reprodukovana je na naslovnoj strani umetničkog časopisa LaCropouillet. Sa grupom mladih umetnika učestvovao je u odslikavanju kultne kafane La coupole. Zbog iscrpljenosti i bolesti vraća se u Šid 1930. godine. Nakon dve godine počinje intenzivno da slika. Na samostalnoj izložbi u Beogradu septembra 1939. izložio je čak 410 slika.

Po izbijanju Drugog svetskog rata Šumanović prestaje da potpisuje svoje slike već ih samo datira. U ustaškoj raciji NHD, uhapšen je i odveden u Sremsku (tada Hrvatsku) Mitrovicu 28 avgusta 1942. godine. Zajedno sa 120 meštana streljan je 30. avgusta i sahranjen u  masovnoj grobnici.

Najveći broj njegovih dela čuva se u Galeriji slika „Sava Šumanović“ u Šudu koja je nastala 1952. godine, zahvaljujući poklonu umetnikove majke Perside koja je 417 dela i porodičnu kuću Šumanovića ustupila gradu.

Poslednja decenija života i rada Save Šimanovića obeležena je izuzetnim stvaralačkim poletom. Od popisanih 793 dela koja čine ukupnu umetničku zaostavštinu Šumanovića, 576 slika pripada Šidskom periodu. Stvarao je po ciklusima a ističu se dominantne teme: pejzaži Šida i okoline i ženski aktovi. Sam je svedočio da je radostan što je kao prvi došao da „svojim slikarskim okom pređe preko nevinih, netaknutih, čistih i raskošnih sremskih njiva, preko ravnih polja i krivudavih puteva“ Opisujući stil i način rada Save Šumanovića, Vesna Burujević u predgovoru kataloga piše:

U prirodi je pravio skice, često u nekoliko različitih tehnika. Slike je radio u ateljeu, po nekoliko istovremeno. Koristio je uglavnom slikarski nož, četkicu tek ponekad, i za konturu. Boje je pravio po sopstvenoj tehnologiji, do koje je došao eksperimentišući sa priručnikom profesora Dernera. Zahvaljujući tome boje na slikama nisu potamnele niti izgubile ništa od svežine uprkos godinama koje su protekle od njihovog nastanka. Boja je dominantni činilac slike tokom cele decenije. Odnos boje i svetla predmet je svih njegovih istraživanja. Izuzetno reljefna faktura karakteristična za prve radove u Šidu, postepeno se gubi da bi postala potpuno glatka i sjajna“. Sa postepenim promenama stila došao je do blistavih slika pejzaža okupanih svetlošću koji deluju vedro i raskošno. „On je naš najveći slikar svetlosti“ – govorio je Milan Kašanin.

Istoriji srpske umetnosti Sava Šumanović je podario obimniju i impozantnu seriju slika ženskih aktova. Najpre ih je u Šidu radio po skicama i crtežima donetim iz Pariz a otkako mu je slovenka Beba postala model slike aktova slile su se u ciklus Šidijanke/ Kupačice. Ciklus čine 54 slike. U početku su to dela sa jedom figurom i pejzažem u pozadini. Vremenom Šumanović je povećavao formate slika, multiciplirao broj figura došavši do složenih kompozicionih rešenja sa pet ili sedam aktova. U ikonografskim detaljima, položaju i rasporedu figura prepoznajemo sličnosti sa delima velikih majstora iz različitih epoha (Botičeli, Ticijan, Engr…) ali ih je Šumanović reintempretirao i likovno obradio na sebi svojstven između ostalog sa jasno vidljivom konturnom linijom tela koja je u funkciji definisanja jake svetlosti.   Za ovaj ciklus prof. Lidija Merenik kaže da je „po svojoj idejnoj i likovnoj osobenosti i izuzetnosti, jedan od izuzetnih primera evropske umetnosti realizma između dva svetska rata.“

Tokom poslednje decenije Šumanović je slikao i mrtve prirode (vaze s cvećem ili posude sa voćem sa vezenim stoljnakom u prvom planu ili draperijom u pozadini) i cikluse Dečiji likovi i Dečije glave –  četrdesetak slika svetlog kolorita sa dopojasnim likom deteta na neutralnoj pozadini. Likovni su definisani tipski ali sa zadržanom individualnošću svakog od njih.

gradjanjin/Galerija SLU/ foto Wikipedia

 

Vaš komentar: