Objavljeno: уторак, 23. јул 2019.

Zakon o naknadama „guši“ privrednike

Niški priverdnici se sve više neformalno oglašavaju povodom Zakona o naknadama koji reguliše izdatke preduzetnika.

Profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu, Tamara Milenković – Kerković komentariše Zakon o naknadama kao izuzetno loš za preduzetnike. Ona kaže da je ovaj zakon izglasan “na mala vrata” pred Novu godinu i u grupi sa još setom zakona tako da je ostao neprimećen, a da će se jako negativno odraziti na poslovanje privatnika.

To je sistemski zakon koji uređuje sve oblasti života u Srbiji i gde su ove naknade za privrednike samo jedan od brojnih nameta na građane. Njegova prednost je da je sve namete i takse za korisćenje dobara u javnoj svojini regulisao jednim aktom, a koji su ranije bili rasuti u preko 40 zakona, uredbi i odluka Vlade. To je opšti pravni akt koji se odnosi na sve aspekte zivota jer se odnosi i na fizička i na pravna lica, ali i na preduzetnike, vlasnike trgovinskih radnji i druge. Očigledna je namera kreatora zakona da se ne ostavi ni jedan segment života za koji država neće naplatiti taksu – kaže Milenković – Kerković.

Tamara Milenković – Kerković foto: Dveri

Ova profesorka koja je i prva žena u Pokretu „Dveri“ u Nišu dodaje da je očigledno i to da država ima ogromnu potrebu za novcem.

Država je ovim Zakonom o naknadama obuhvatila sva javnia dobra i njih oporezovala. Pri tome se nije vodilo računa o tragičnim posledicama ovih nameta na građane i privredu. Svakako da porez mora da se plaća, ali kada to činite u državi gde je privreda u kolapsu, onda je jasno da će to represivno dejstvo zakona osetiti najviše mali preduzetnici. Visina taksi određena je kompleksnim tabelama sa velikim brojem taksi gde, primera radi, kod takse za obavljanje trgovine i zanatstva i usluga – prodajni objekat mešovite namene plaća dnevu taksu od 650 din po m2 ili pokretna tezga 330 din po m2, dok banke, menjačnice, kasina plaćaju duplo manju naknadu od 330 din!? – objašnjava prod. dr Milenković Kerković.

Od početka juna 2019.god. u stečaju je preko 2000 privrednih subjekata, od toga 580 u Nišu, a 23.000 preduzeća likvidirano je po ubrzanom postupku u Srbiji.

Dovoljno je pogledati u Nišu ulicu Obilićev venac i da najnepismenijem čoveku bude jasno da se mala privreda sistematski uništava. Ova ulica je nekada vrvela od ljudi. U njoj su bile brojne prodavnice autodelova, lakova, farbara i drugih. Danas izgleda sablasno jer su se u njoj preko dvadeset lokala urušila, a još toliko čeka nekog novog zakupca. Svakako, tome nije doprinela sam ova, već i ranije vlasti koje su svojim potezima snižavale kupovnu moć građana pa su tako I vreva iz ove ulice nestala.

Zakon ima za cilj da očisti Srbiju od male privrede

Prof. dr Tamara Milenković Kerković navodi neke podatke iz novog zakona koji su zaista pod velikim znakom pitanja.

Ovaj zakon ima za cilj da očisti Srbiju od domaće privrede, da poveća emigraciju iz Srbije i da jaz između siromašnih i malog broja bogatih učini još većim. U ovom zakonu nameti na male privrednike su najveći. Ali zato, na primer, zagadjivači reka i prirode, koji bi trebalo da budu najviše pogođeni represijivnim taksama plaćaju naknadu za zagadjenje voda od samo 10 din po kilogramu materijala zagađivača dnevno. Zakon je minuciozno obradio na 250 strana svaki segment gde se može od građana i privrede uzeti novac. Srbija je po privrednom rastu na 39 mestu u Evropi. Ispred nje su sve države regiona, osim Albanije i Bosne i Hercegovine. Na svetskoj rang listi Srbija je na 87. mestu po visini BDP, na nivou zemalja Sub-saharske Afrike, na primer Alžira tako da takve zemlje sa tim statistikama ne bi smele da donose takve zakone – tvrdi ova profesorka.

M.S.

Vaš komentar: