Poznat mi je taj osećaj, kad bi čovek hteo da se raduje, a oko njega beznađe. Dileme više nema – beznađe je pobedilo.
Ostale su samo uspomene na neke ne tako daleke godine kada su radile velike industrije, kada su ljudi primali platu, kada su robne kuće bile pune robe i kupaca, kada je grad bio pun vojnika, kada je radio bioskop, kada smo išli na more, kada smo menjali nameštaj, kada… A sada beda, čemer i jad zbog demokratski izabrane ove i svih ostalih vlasti u poslednjih 20 godina.
(komentar je preuzet uz saglasnost autorke sa jednog od naših tekstova)
Pobuna,dakako,bojkot njihove drzave i zakona jer volim svoju Srbiju
Sve što ste rekli je tačno. Čitao sam Vaše reči i sa tugom i sa srdžbom. Kao i Vi, i ja se sećim, iz ove perpektive gledano, nekadašnjih lepih i spokojnih godina. Ali, postoji samo jedan delotvoran lek protiv beznađa – pobuna. I ono što je nekada bilo dobro ostvareno je pobunom masa.