U specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u G. Toponici trenutno boravi, odnosno živi, na stotine pacijenata kojima je, nažalost, ostavljenima od porodica i zaboravljenima od strane društva, ova ustanova tokom nekoliko decenija postala i jedini dom.
Prema poslednjim podacima čelnika bolnice, od ukupno 650 pacijenata koji se trenutno nalazena lečenju, blizu dve trećine njih, nalaze se iza bolničkih kapija veoma dugo, pa čak mnogi tamo svoj život provode poslednje 4 decenije.
Još u osamanestoj godini dijagnostikovali su mi šizofreniju, koja se ispostavila kao „genetsko“ nasleđe od bake, i od tada sam konstantno pod terapijom, i nemam probema, živim normalno i funkcionišem, ali sam 2003. morala u bolnicu, jer sam pretrpela velike stresove i stanje se pogoršalo, priseća se Maja iz Niša, koja danas ima normalnu i zdravu porodicu i radi u jednom nikom maloprodajnom objektu.
Maja je u specijalnoj bolnici na odeljenju za lečenje njenog zdravstvenog problema provela 3 i po meseca, gde se, za to vreme, kako kaže, nagledala svega i svačega.
Ponašanje osoblja je bilo koretkno, moram da priznam, pogotovo što sam ja bila među mlađima, ali zaboga, meni ja tako bilo žao ljudi koje sam upoznala koji su desetinama godina tamo, koje porodica ne žei nazad, i koji tu ostaju i umiru, jer se to desilo i sa mojim prijateljem, koji je do dolaska bio uvaženi Nišlija, a koji je nažalost završio na bolničkom groblju, tako da je to ono što je najstrašnije, nepostojanje sistema koji bi sprečavao to.
Kako navode psihijatri, problem uglavnom nastaje, kada pacijenti prestanu da piju lekove jer smatraju da nisu bolesni, a nemaju ko da ih podrži i usmerava, odnosno ili nmeja uporodicu ili su za nju nevidiljivi. Tada nastaju problemi, agresivno ponašanje, pa čak i sve češći masovni zločini poslednjih godina, zbog kojih prolazak kroz kapiju bolnice u Toponici, za mnoge znači i večiti ostanak.
Stanje u nasem drustvu je nažalost razorilo i porodicu, pa se zato sve češće događa i da se članovi porodice „zaborave“ u ovakvim ustanovama, iako realno nema više zdravstvenih indikacija i nije neophodan njihov boravak u lečilištima ove vrste, tako da, iako smo već u značajnoj meri razorili porodicu, kao socijalno odgovorno i humano društvo moramo da izdvojimo sredstva i formiramo ustanove koje će u neku ruku preuzeti ulogu porodice i pružiti podršku ovim ljudima da se uključe u svakodnevni život, jer i njihov dalji boravak takodje kosta, ističe za Građanin Olivera Bobić, dugogodišnji borac za prava niških radnika iz Samostalnog sindikata.
Stručnjaci navode da je neophodno da čitav sistem na mentalno obolele, gleda i posmatra drugačije, jer za razliku od 60-ih godina, kada je psihijatrija bila u povoju i kada su bile potrebne takve „azilirane“ ustanove, u kojima su se ljudi zatvarali i posmatrali, era novih lekova trebalo je to da ukine.
Antipsihotici, sada su vrlo vrlo prolagođeni i efikasni, jer su to uglavnom ljudi koji boluju od šizofrenije i raznih psihoza, i taj problrm može da bude rešen sasvimvdrugačije, da uz pomoć društva i porodice i redovnog uzimanja terapije ti ljudi budu funkcionalni članovi društva, tvrdi dr Milan Stanojković, v.d.direktora Toponice i dugogodišnji psihijatar.
Da je situacija nažalost godinama neporemenjena, Građaninu su potrdili i u samoj bolnici u oponici, i naveli frapantni podatak da u svih 5 specijalnih ustanova ima ovakvih slučajava, a u da je najkritičnije u blizini Kragujevca, u posebnoj ustanovi gde je smešteno hiljadu štićenika, obolelih od neke vrste psihoza. Kao rešenje, lekari u Specijalnoj psihijtrijskoj bolnici kraj Niša, vide u planu za ponovnu revitalizaciju dnevne bolnice, poput Dnevnog centra za porodičnu terapiju, koji se nalazi na teritoriji GO Medijana, ali koji je tokom godina drastično izgubio na značaju.
N.Marković