Prema nezvaničnim podacima niške komunalne inspekcije i komunalne policije, u poslednjih godinu dana na destine Nišlija, stanara u objektima kolektivnog stanovanja, „zaradilo“ je prekršajne naloge zbog bacanja smeća i pikavaca sa svojih prozora i terasa direktno na trotoar ili zbog nepravilnog odlaganja smeća, odnosno bacanja đubreta na mesto gde mu to nije.
Koliko puta ste prošli svojim Gradom (urbanim delom- soliterskim naseljima) i umalo izbegli da vam „domaća bomba smeća“ sa nekog od prozora „građana“ uništi dan, jer biste zbog eventualnih povreda morali po lekarsku pomoć, ili u najmanju ruku u neku od hemisjkih čistionica? Slika i situacija, koja je, ma koliko apelovanja, reklama i priča o globalnom zagrevanju planete, nažalost sve češća u Srbiji, a kako mnogi navode, naročito u našem Nišu.
Ja sam nažalost ili na sreću, kako se uzme, poslovno svakoga dana ovde na Bulevaru Nemanjića i bez obzira na vremenske uslove, bukvalno smo srasli s ovim asfaltom, a često smo prinuđeni da budemo ispred zgrada kraj pijace zbog Komunalne policije koja nas progoni zbog vanpijačne prodaje, i mogu da kažem da sam za poslednjih godinu dana, prisustvovao i posmatrao bar 20-ak puta kako „gospođe i gospoda“ bez pardona bacaju pune kese kućevnog smeća dle u baštu, koju, paradoksalno, sami održavaju, priča jedan od uličnih prodavaca sezonskog voća i povrća i domaće rakije, i dodaje da je prosto neverovatno, da se „i u selu zna za red“, a da ovde u gradu stanari nimalo ne mare za to.
Naravno ima i onih „šetača“, na svu sreću u manjem broju, koji nisu imali tu sreću da urbani strelac sa desetog sprata „gađa loše“, odnosno onih „koji su se na pogrešnom mestu našli u pogrešno vreme“.
Čoveče završio sam u Hitnoj na ušivanju glave jer je u crnoj, onoj kesi koja je baš za smeće, bila i flašica bebećeg soka, ali lekari mi tada rekoše da sam imao sreću jer „pad sa visine“ kratko trajao pa nije dostigla dovoljno ubrzanje da me povredi i više, ističe Dušan, student psihologije koji živi u ulici Pariskih komuna, a kome se ovaj „peh“ dogodio kada je krenuo na polaganje poslednjeg ispita na prvoj godini Filozofskog fakulteta.
Kako komentarišu sanari, koji tvrde, da ništa slično nisu uradili u svom životu, ništa manje nekulturnije nije ni bacanje svakojakog kabastog otpada u podzemne kontejnere, koji su kao „dar od neba“ dočekani, ili pak ostavljanje đubreta pokraj njih, „jer je neko prosto lenj da otvori poklopac i iskoristi ovu kulturnu tekovinu na pravi način“.
Saša Kostić, jedan od istaknutih članova Udruženja predsednika skupštine stanara ali i donedavno presednik Skupštine stanara u svojoj zgradi navodi da je sve to lično i isključivo do indiviualne kulture i da takvo ponašanje i nije baš zahvalno komentarisati.
Generalno, a mogu da kažem to na osnovu toga što godinama živim u Gradu, ima medju nama onih koji su došli sa sela i naravno da tu nema ničeg lošeg, svi smo mi odnekud došli, aali je problem što su „ti isti“, isto to selo doveli sa njima u stambenu zajednicu , a to je već stvar kultivizacije pojedinaca o kojoj ne bih da posebno pričam, veli Kostić.
Tako da Građani, saveta radi, ukoliko vam u narednoj godini „padne na pamet“ neka od gore navedenih stvari, imajte na umu da će kazne u 2017. biti daleko više, a da će nadležne službe koje bi trebalo da brinu i sankcionišu ovakvo ponašanje biti mnogo rigoroznije, pa ćete tako, ukoliko budete uhvaćeni „na delu“ možda morati da platite i na stotine hiljada dinara zbog nepoštovanja Zakona o stanovanju koji uskoro stupa na snagu.
N.Marković