[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Milan Stefanović
Šta poželeti ženama u Srbiji na i oko osmog marta, dana koji se već skoro 100 godina obeležava kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.
Pa baš kao i pre sto godina, želim im to isto, ravnopravnost. Ovaj dan u Srbiji sve više liči na one dane kojima se obeležava neka ugrožena vrsta pred izumiranje. Borba od pre 100 godina očigledno nije gotova, žene i dalje žive u svetu muškaraca, mnoga prava su ostvarena samo na papiru, ali se u praksi slabo primenjuju, muškarci jednostavno neka mesta ne žele da im prepuste ni po koju cenu…
Primera za ne-ravnopravnost žena u zemlji Srbiji više nego ikad.
Da krenemo od svetle tačke, u poslednjem parlamentu smo imali 33% žena, više nego i jedna druga zemlja u regionu. Ali to je tako samo zato što je to zakonska obaveza. I tu smo završili nažalost sa svetlim primerima. Ako prava žena nisu zakonska obaveza, faktički i ne postoje, pogotovo u politici, pa i u ekonomiji.
Koju partiju u Srbiji vodi žena?
Na kojoj od 19 izbornih lista se na čelu liste nalazi žena?
Da, žene u Srbiji imaju pravo glasa, pošto ih ima više puno na izborima i zavisi od njih, ovih dana im se nudi široka lepeza kandidata, programa, slogana, ali im se sa bilborda i sa letaka ne smeši ni jedna žena!
Nema ih među kandidatima za neke buduće vlade, ali ih nigde nije bilo ni do sada ako pogledamo surovu statistiku.
Koliko smo ministarki imali u poslednjoj vladi? (reći ću Vam, da ne lutate po internetu, čitave dve ministarke!)
Premijer, muškarac naravno.
Predsednik skupštine Srbije, opet muškarac!
Predsednik Republike, još jedan muškarac!
Ako se spustite na lokalni nivo, situacija je po žene još gora, sraman podatak koji oslikava pravilo je da u Srbiji od 169 opština imamo čitavih osam žena predsednica opština!
A kakva je situacija u Gradu Nišu:
Gradonačelnik – muškarac.
Predsednik skupštine – muškarac.
Članovi gradskog veća – svi odredom muškarci!
Predsednici Niških opština – Svi odreda muškarci!
Direktor javnih preduzeća u Nišu, od njih petnaest jedna žena!
Zamislite, u Nišu nemamo čak ni jednu političku stranku koja ima odbornike u skupštini grada a da na čelu gradskog odbora stranke sedi….žena!
Statistika zna da bude zamorna i dosadna, pogotovo kad je jednolična kao što je slučaj sa pravima žena. A sve ove brojke ste manje više i znali. Problem je što ovu poražavajuću statistiku nekako svi mi prihvatamo ravnodušno, ne primećujemo problem, ne vidimo da tu nešto treba da se menja, ali znamo da su žene ravnopravne u Srbiji, i tu nema dileme.
Jedina ustanova u zemlji Srbiji koja je posvećena ženama, vode je žene i ima u poslednjih par godina rast od nekoliko stotina procenata, su nažalost sigurne kuće. E to su im zasigurno omogućili muškarci, i verujem da nam na tome naše žene duboko nisu zahvalne.
I tako, umesto da muku mučimo oko prazničnog izbora, da li karanfil, ili ruža, mogli smo ovih dana malo da sabiramo, malo da oduzimamo, puno da razmišljamo, pokušamo da budemo pošteniji i smislimo mehanizme ili neke male poteze koji bi ženama pružili bar malo pravde.
Odgovornost je naravno najveća na političarima, ali je i na svima nama, i tu nema izgovora…