Danas je, braćo i sestre, Velika subota dan kad je Gospod od jučerašnjeg raspeća i smrti proveo, kao što se kaže u molitvi crkvenoj, „sa telom u grobu, sa dušom u adu, a na prestolu nebeskom sa Ocem i Svetim Duhom“.
On je dakle, ovaj subotnji dan koji je On u Starom Zavetu odredio da bude dan odmora a još Crkva Njegova nije konačno osnovana, On je taj dan i poštovao mirujući u adu. A kad je On vaskrsao i konačno, kad je Duh Sveti sišao na apostole i Crkva Njegova bila osnovana konačno, onda je dan Njegovog Vaskrsenja za nas dan odmora. Jer, uzalud bi bilo što je svet stvoren za šest dana i sedmi da je Gospod mirovao, kad on (svet) ne bi bio spasen od greha, od smrti i đavola. Zato čovek Crkve Božije taj dan u Crkvi pravoslavnoj hrišćanskoj, svetkuje.
Sveti Ignjatije Bogonosac o tome napominje, pa redom sveti mučenik Justin koji je postradao za Hrista 163. godine, govori da se hrišćani skupljaju u dan vaskrsenja upravo u dan Gospodnji, a taj dan Gospodnji to je znači nedelja, jer se i danas u grčkom jeziku naziva nedelja „kiriaki“, tj. „Gospodnji“ dan. A da se skupljaju oni tada nisu mogli javno, nego su morali po katakombama, po podzemnim pećinama gde su sahranjivani ljudi i posle, kaže „molitva, čitanja Svetog Pisma pristupamo, veli hrani koja je kao obični hleb i vino i to je za nas Telo i Krv Hristova“. Zato mi pravoslavni hrišćani svetkujemo dan Njegovog vaskrsenja.
Znate da ima sektanata raznih ljudi koji primaju i veruju neku drugu veru iako drže kažu isto Sveto Pismo, ali ne svetkuju nedelju nego svetkuju samo subotu. I mi dajemo poštovanje suboti kao starom danu odmora tako da je evo i ovoga Časnoga posta koji je najstrožiji, samo subotom i nedeljom mogla da se služi puna Liturgija svetog Jovana Zlatousta ili Vasilija Velikog a ostalih dana se uz Časni post one ne služe. Dakle, mi pravoslavni hrišćani dajemo poštovanje i starom danu odmora ali i novom danu tj. vaskrsenju Hristovom.
Ne slušajući šta govore drugi, mi slušamo ove koji su slušali Hrista kao što je sveti Ignjatije Bogonosac, sveti mučenici, apostoli i redom. A i apostol Pavle govori o danu nedelje u koji su se hrišćani skupljali i vršili bogosluženje i pričešćivali se. Ne slušati, dakle, ove koji znaju bolje od apostola Pavla, koji znaju bolje od svetih mučenika, koji su za veru u Hrista i živote svoje položili. Zar bi oni mogli i da ne znaju i da ne kažu, i da se mi ne držimo onoga čega su se i oni držali? No, Bog je čoveku dao slobodu. Pored uma, srca, volje, dao mu je i slobodu, ali slobodu u sebe uključuje i odgovornost. Zato će svako odgovarati kad izađe pred Njega Sina Božijeg da li je držao Njegove zapovesti i da li je poštovao i Njegovu krsnu smrt i vaskrsenje ili je to po nagovoru drugog ili svojoj mudrosti napustio.
Neka vam je, braćo i sestre, blagosloven današnji dan i sveto Pričešće i sutrašnji dan vaskrsenja Gospodnjeg. Uvek imati u vidu da je Sin Božiji radi nas i radi našeg spasenja pretrpeo sve te muke na krstu ali i slavno vaskrsnuo. Da mi svojom verom i životom pokažemo da znamo, da verujemo, da poštujemo i cenimo Njegovu žrtvu radi sviju nas. Bog vas blagoslovio i svako dobro darovao!
www.svetosavlje.org
foto: politika.rs