Jedna od šipki s desne strane ograde na Tvrđavskom mostu, gledajući od Stambol kapije, “prsnula” je sama od sebe pre nekoliko dana odnosno noću. Šipka do nje je s jedne strane ostala zavarena za nosač ograde dok je s druge “pobegla” iz ležišta. S duge, leve, strane mosta, već nekoliko nedelja na jednom polju ograde, šipke su se čudno iskrivile, a i još jedna šipka je “utekla” nosaču ograde.
Sve ove pojave, razvile su razne priče među građanima, a vodeća je da zemljište sleže s leve strane Nišavskog korita, i da se ove pojave zato javljaju. Postoji još jedna teorija, a to je da su prilikom prošlogodišnje rekonstrukcije mosta postavljane betonske ploče neravnomerne težine tako da je poremećena statika mosta, pa je ovo krivljenje i pucanje rezultat toga.
I jedni i drugi odbacuju mogućnost da su počinioci nekakvi huligani jer bi u tom slučaju morali da donesu Membranski kompresor za zavarivanje ili još bolje bonsekom da seku jedan čelični var ceo dan, što je može se pretpostaviti, malo sumanuto. A, i ne bi krivili šipke, nego bi ih sekli. Mada, da Trvđavski most “zna da priča” svakakve bi tajne ispričao, tako da dok stručnjaci ne donesu svoju procenu, ostavimo i ovu pretpostavku kao moguću.
Dragana Dimitrijevića, šefa službe održavanja u Direkciji za izgradnju grada smo zatekli objašnjavanjem šta je gde puklo i savijeno, ali on kaže “da je to neko uradio”.
-Ako je s obe strane pukla šipka onda je to neko morao da uradi, da je s jedne strane pukla, onda bi moglo da se pretpostavi da se to dogodilo pod naponom – kaže Dimitrijević.
Kontaktirali smo Građevinsko – arhitektonski fakultet gde dva profesora nisu htela javno da bilo šta kažu dok ne vide pravo stanje stvari, ali se slažu da bi Tvrđavski most odmah trebalo ispitati i ponovo izračunati statičke karakteristike.
-To je jednostavno, nema tu filozofije, čim se pogleda zemljište i sama konstrukcija mosta, biće jasno što se to dešava i moći će da se reaguje. Taj most je iz šezdesetih godina prošlog veka i sada prolaze teža vozila nego nekada, tako da nije neki problem utvrditi razlog za tu pojavu – slažu se oni.
Most opet “krvari”
Posle parcijalne prošlogodišnje rekonstrukcije početak jedne strane mosta je amaterski ofarban u bordo boju da bi se uklapao sa bojom ograde. To je bila odlična ideja, ali amaterski izvedena te je ta oksidna boja počela da se meša sa prošlogodišnjim snegom, a koji je dobio crvenu boju, odnosno kako su neki komentarisali “počeo je da krvari”. Da je on zaista “ranjen” ne pokazuje samo ova pojava sa šipkama nego i to da se ostatak boje skida pod ovogodišnjim snegom.
Dragan Dimitrijević je tada tvrdio da je most odlično urađen, ali nam je i obećao da će amaterski deo posla urađen na jednoj četvrtini šetališta ponovo biti prefarban, što se nikada nije dogodilo.
Kratka istorija mosta
Mesto gde se danas nalazi Tvrđavski most (mada se nigde u spisima pod tim imenom ne može naći) spominje se još u spisima Alberta Ahenskog. On spominje most pred utvrđenim gradom preko koga je prošao Petar Pustinjak sa 40.000 krstaša 1096. godine.Ovakav most su zatekli i Turci u 15. veku. Oni su izgradili svoj most. A 1619. godine vezir Mehmed paša je podigao novi most sa kamenim temeljima te most dobija naziv Tas ćuprija sa stražarnicama i manjim brojem dućana.
Knez Milan Obrenović kasnije obnavlja most pri čemu su uklonjene kućice sa mosta. Oko 1900. godine je na ovom mestu sagradjen impozantan gvozdeni most, a po povlačenju Nemaca u I svetskom ratu , Bugari su ga srušili, ali je po zavrsetku rata obnovljen. Lučni čelični most je sagrađen 1961. Godine, a luk je kasnije uklonjen jer je zaklanjao vidik prema Stambol kapiji.
M.Smiljković