Najmlađe Nišlije, prema nezvaničnim podacima, uglavnom romske nacionalnosti, a koja peru vetrobranska stakla, bave se prosjačenjem i koju viđamo svakodnevno na ulicama grada, i pored mnogobrojnih obećanja lokalnihvvlasti i najavljenih donacija od strane NVO, u poslednje tri godine, dok su napolju, u potpunosti su prepušteni samima sebi. Sklonište od hladnoće i sunca, ali i utočište u kome su mogla da pojedu topli obrok, „deca ulice“ su sa odlaskom „stranog kapitala“ odavno izgubili.
Nakon „odlaska“ Globalnog fonda iz Srbije, iz kojeg su finansirane dnevne socijalne usluge na lokalnom nivou, niško svratište, nakon petogodišnjeg rada i zbrinjavanja dece koja većinu vremena provode na ulici, ugašeno je još početkom 2014. kada su vrata u Mačvanskoj br.23, i zvanično zakatančena, a sva oprema vraćena donatorima.
Iako su sredstva iz tog fonda bila namenjena za borbu protiv polno prenosivih bolesti kod maloletnika, i to onih koji spadaju u ugrožene grupe, mi smo nekako uspeli da ih privedemo nameni za finansiranje svratišta, ali to više nije bilo moguće jer su finansijeri otišli, tako da i pored toga što je formalno, ali i neformalno lokalna samouprava podržavala rad svratišta kroz koje je godišnje prolazilo preko 250-oro dece i dalje se smatrala projektom a ne uslugom, objašnjava Boško Aleksić, sada već bivši koordinator Svratišta, koji je zajedno sa volonterima pomagao najmlađima.
Kuća-sklonište, koja se nalazi u neposrednoj blizini Gradske kuće, u kojoj su svi ovi mali- veliki ljudi nalazili neku vrstu zaštite, i dalje ne postoji kao stavka za finansiranje u gradskom budžetu za narednu godinu, pa je jedino moguće da će možda proraditi ukoliko se umilostive pojedini donatori.
Međutim, u gradskom rukovodstvu ipak tvrde drugačije. Kažu da su upoznati sa problemima ove „ugrožene“ populacije dece, i da su voljni da pomognu, ali „Svratište za decu ulice“ ne može da postoji kao takvo, jer „deca ulice“ od strane zakona nisu ni prepoznata.
Nas zakon obavezuje da ukoliko je neko dete prepušteno i ostavljeno od svih, da to dete bude smešteno i zbrinuto u drugu vrstu ustanove, hraniteljsku porodicu i sl., a ovde je reč o najmlađoj populaciji koja nažalost većinu dana provode napolju a uveče se vraćaju svoji porodicama, i svakako prepoznajemo da je neophodno da im na neki način olakšamo i obezbedimo utočište na par sati, i to ćemo i uraditi, ali moramo da pronađemo način kako da definišemo tu stavku u budžetu, a raidćemo na tome, obećava Tijana Ilić Đorđević, gradska većnica.
Bratislav Vučković, direktor JKP „Medijana“, stari Nišlija koji je zbog prirode posla i sam često na ulicama Niša ističe za Građanin da je poovno otvaranje ovakve ili slične ustanove neophodnost.
Trebalo bi što hitnije da to bude rešeno i da toj deci, vidimo i sami da ih ima mnogo i da se bave svime i svačime, omogućimo da se bar na par sati osetevravnopravnima sa svojim vršnjacima, pogotovo što vidimo šta se sve dešava, a poslednji primer nam je u Novom Sadu kada je nastradao beskućnik, veli Vučković, koji dodaje da bi tu mnoge Ustanove mogle da se ukljiče, poput PU“Pčelica“ koja bi davala obroke, Crveni krts koji bi im obezbedio odeću, itd.
N.Marković