Greenfield investicije i privredni rast, mesta za kulturne programe, ali i okupljanje jeftine radne snage – tržni centri imaju više dobrih i loših strana, o kojima je dobro informisati se sada kada ih je sve više u Srbiji.
Izgradnja tržnih centara sve više hvata maha u Srbiji, a sve češće i izvan gradova za koje se obično pitamo koliko još tržnih centara zaista trebaju? Oni menjaju infrastrukturni pejzaž zemlje na više načina, i njihova pojava ima mnoge dobre, ali i, kako neki kažu, loše strane. Ovo su neke od njih.
Povećavanje broja radnih mesta
Otvaranje tržnih centara automatski znači i nova radna mesta, i to veći broj njih. Od angažovanja u izgradnji i podsticanja domaćih građevinskih firmi, do stalnih radnih mesta u samom tržnom centru; ovo je naročito važno za mesta gde je stopa nezaposlenosti izuzetno velika, i svako novo radno mesto mnogo znači.
Ipak, ta radna mesta nisu toliko kvalitetna: ugovori ne idu u prilog radnicima i plate su niske. Jeftina radna snaga je često zanemaren problem i o njemu se ne govori mnogo, barem ne u mejnstrim medijima.
Signal stranim insvestitorima
U Srbiji je tokom prethodnih godina najviše tržnih centara došlo od investitora iz Izraela: oni su ovde izgradili Aviv Park (kompanija Aviv Arlon) i BIG šoping centre (BIG CEE).
Pozitivna iskustva dovode i greenfield investicije u Srbiju – dobra poslovna klima omogućava otvaranje novih radnih mesta i rast privrednih aktivnosti.
Međutim, prisustvo velikog broja stranih investitora nije uvek pozitivna stvar. Opšte je poznato da firme deo proizvodnje sele u zemlje trećeg sveta (gde je u očima stranaca i Srbija), gde je moguće ponuditi mnogo niže plate nego što bi to bio slučaj za isti posao negde u Zapadnoj Evropi.
Srpsko radno zakonodavstvo često se menja na štetu građana i zaposlenih, a u korist stranih investitora: u pitanju su nefer subvencije stranim firmama, dok domaće ne mogu da se probiju na tržištu
Mesto za održavanje kulturnih programa
Iako su tržni centri pre svega mesta za masovni šoping i negovanje potrošačke kulture, u poslednje vreme uskaču tamo gde je najpotrebnije: u kulturnom sektoru koji besplatne sadržaje ustupa velikom broju ljudi.
U hodnicima tržnih centara često se postavljaju umetničke i prodajne izložbe malih zanatlija i umetnika: pored svetskih franšiza, možete pronaći i neke unikatne, lokalne proizvode – kozmetiku, hranu, nakit, umetničke predmete i mnogo toga drugog.
U vremenu kada se sve više ustanova kulture zatvara i gubi finansijska sredstva, saradnja sa komercijalnim objektima koji žele da uzvrate zajednici na ovaj način daje prostora mnogima da izlažu i zarade. Ovo se odnosi i na bioskope – sada ih ima svaki veći tržni centar.
Pored takvih aktivnosti, u tržnim entrima se u okviru promotivnih aktivnosti raznih prodavnica održava besplatan program za decu i mlade – od kreativnih radionica i predstava, do koncerata, plesačkih nastupa i edukativnih performansa. Za vreme nedelja velikih popusta organizuje se poseban program, dovode se DJ – evi, a nekada i muzičke zvezde.
Doprinos decentralizaciji: ima života i van Beograda
Ljudi se iz različitih krajeva Srbije često odluče na put do Inđije u poznati outlet sa cenama nižim nego na drugim mestima; veliki tržni centri se odavno ne grade samo u prestonici, već i u drugim srpskim gradovima.
U Novom Sadu to su BIG i Sad Novi Bazaar; u Nišu – Forum, Roda i Stop – Shop; u Zrenjaninu postoji Aviv Park, Roda i Tržni centar Tekstila.
Osim povećanog izbora proizvoda za lokalno stanovništvo, sada i turisti koji putuju Srbijom imaju više opcija za razonodu u raznim gradovima Srbije. Ovo uključuje i pozitivne strane koje smo gore pomenuli: nove bioskope i mesta sa besplatnim programom za sve.
Dobre i loše strane tržnih centara predmet su svakodnevnih polemika; mnogi bi voleli da vide i neke druge objekte u izgradnji, ali jedno je sigurno: postojeće tržne centre treba prilagoditi potrebama građana i iskoristiti na najbolji način sve što mogu pružiti.